Podizanje spomenika Amfilohiju Radoviću predstavlja očekivan potez aktuelne vlasti, čija ekspresna reakcija na crkveni ukor samo potvrđuje dominaciju crkve u sekularnoj državi. S obzirom na to da je crkva, čini se, iznad Ustava i zakona, njena moć nad izvršnom vlašću postaje očigledna. Ova vlast, podržana od manjinskih partija, sve više izgleda kao marionetski režim vođen klerom i nacionalistima, piše Analitika.

Ispod crkvene vlasti, izvršna vlast se sve više snižava na nivo bezuslovnog poslušnika. Manjinske stranke, poput Bošnjačke stranke, umesto da brane interese svog naroda, postaju saučesnici u stvaranju atmosfere straha i represije. Njihova prisutnost u vlasti više ne predstavlja zaštitu manjinskih prava, već serviranje interesa onih koji negiraju genocid i šire islamofobične stavove.

Sa podizanjem spomenika Ristu, vlast očigledno pokušava da skrene pažnju sa neispunjenih obećanja. U trenutku kada bi trebala da se bavi pitanjima ekonomije i društvenih reformi, vlast je izabrala da fokus stavi na stvaranje novih simbola, koji predstavljaju povratak u mračne strane crnogorske prošlosti. Ova strategija nije nova; već je viđena u pređašnjim izbornim ciklusima, gde su populistički potezi često nadomestili stvarne reforme.

Kako se bliže izbori, crkva i vlast igraju na kartu nacionalizma, pokušavajući da odbrane svoje pozicije podizanjem spomenika ličnostima koje su istorijski nosile težak i podijeljen narativ. Takvo ponašanje odražava potrebu za održanjem statusa quo, dok se iza zatvorenih vrata dogovaraju interesi koji su suprotni građanskim vrijednostima.

Zanimljivo je posmatrati ponašanje manjinskih stranaka unutar ove koalicije. Njihovo nečinjenje, nedostatak otpora prema šovinističkim izjavama i odluke koje se donose bez njihove realne podrške, ukazuje na duboku krizu moralnosti. Činjenica da su pristali na partnerstvo sa onima koji otvoreno negiraju ljudska prava i vrednosti građanskog društva, postavlja ih u poziciju moralnih kolaboranata.

Spomenik Radoviću nije samo simbol prošlosti, već i znak budućnosti koju aktuelna vlast pokušava da izgradi. On predstavlja porobljenu Crnu Goru, oslobođenu od građanskih vrijednosti i evropskih ideala. Ova politika se ne može opravdati ni na jedan način, jer ne donosi ništa osim podjela i sukoba.

U suštini, postavljanje spomenika Amfilohiju Radoviću simbolizuje slabljenje državnih institucija i demokratije, dok se Crna Gora sve više pretvara u teokratsku koloniju vođenu nacionalizmom. Manjinske stranke, umesto da budu zaštitnici prava svog naroda, postaju figuralni ukrasi u vladi koja se gura u sve dublje nacionalističke vode.

Zato, dok se vlast bori da održi iluziju slobode, istina je da su svi oni koji ostaju u ovoj vladi suučesnici u eroziji temeljnih demokratskih vrijednosti. Spomenik Ristu je samo početak, a pravda za sve nas zahtijeva ne samo otpor, već i odlučnost da se suprotstavimo onima koji žele da preoblikuju našu budućnost prema svojim ideološkim načelima.