Prema rezultatima istraživanja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sprovedeno od strane Instituta Damar u periodu od 7. do 18. novembra, većina građana Crne Gore ima negativno mišljenje o efikasnosti policije u borbi protiv govora mržnje. Na uzorku od 1.000 ispitanika, čak 48,3 odsto njih ocjenjuje rad policije u ovom kontekstu kao negativan, dok 31,4 odsto smatra da je policija u ovom polju efikasna. Zanimljivo je da je oko 20 odsto ispitanika, odnosno svaki peti, izrazilo neutralan stav ili nije imalo dovoljno informacija da bi dali mišljenje o radu policije u vezi s govorom mržnje.

Istraživanje se fokusiralo na percepciju građana u vezi sa efikasnošću ključnih institucija,  policije, tužilaštva i sudova, u suzbijanju govora mržnje, kao i na kvalitet postojećih zakona i kaznenih mjera koje se primjenjuju na one koji izazivaju mržnju. Prema saopštenju CDT-a, ovo istraživanje ima za cilj da pruži uvid u stavove građana o tome kako ove institucije funkcionišu, te da se sagleda potreba za izmjenama i unapređenjem zakonskih okvira.

Iz CDT-a su ukazali na to da je stav građana prema efikasnosti tužilaštva u reagovanju na prijave govora mržnje uglavnom negativan. Naime, čak 35,6 odsto ispitanika smatra da tužilaštvo ne reaguje dovoljno brzo i efikasno, dok 24,8 odsto izražava djelimičnu saglasnost. Samo 20,4 odsto ispitanika smatra da tužilaštvo adekvatno reaguje, dok je 19,2 odsto ispitanika neodlučno ili nije imalo stav o ovom pitanju.

Kada su u pitanju sudovi, 42,6 odsto ispitanika izjavilo je da je njihov stav neutralan – nisu ni zadovoljni ni nezadovoljni radom sudova u slučajevima vezanim za širenje govora mržnje. Nezadovoljstvo radom sudova izražava 29,5 odsto građana, dok je 27,9 odsto ispitanika zadovoljno radom sudova na ovom polju, piše u saopštenju CDT.

Osim toga, rezultati istraživanja pokazuju da većina ispitanika nije dovoljno upoznata sa zakonima koji regulišu sankcije za izazivanje vjerske i nacionalne mržnje. Prema podacima, 41,7 odsto ispitanika izjavilo je da uopšte nije upoznato s ovim zakonima, dok 34,9 odsto smatra da su donekle upoznati. Samo 8,7 odsto ispitanika je izjavilo da su u velikoj mjeri upoznati sa zakonima, dok 14,7 odsto nije dalo odgovor ili nije imalo stav o ovom pitanju.

Na pitanje o mogućnosti smanjenja vjerske i nacionalne mržnje strožim kaznama, više od polovine ispitanika (55,1 odsto) smatra da bi stroža kaznena politika mogla imati pozitivan efekat u smanjenju ovog društvenog problema. Međutim, 18,9 odsto ispitanika smatra da strože kazne ne bi imale željeni učinak, dok 26 odsto nije imalo stav o ovom pitanju, zaključuje se u saopštenju CDT.