Istraživanje koje su sproveli NVO Akcija za ljudska prava i agencija DeFacto Consultancy ukazuje na zabrinjavajuće podatke o korupciji u crnogorskom pravosuđu. Prema rezultatima ovog istraživanja, gotovo trećina sudija (33,7 odsto) i skoro trećina državnih tužilaca (31,7 odsto) smatraju da postoji korupcija u njihovoj profesiji. Međutim, mnogo veći procenat advokata i vještaka smatra da je korupcija prisutna u pravosudnom sistemu. Naime, čak 79,9 odsto advokata i 63,1 odsto vještaka percipira postojanje koruptivnih radnji u sudovima i tužilaštvima.

Tea Gorjanc Prelević, direktorica NVO Akcija za ljudska prava, naglašava da je opravdano strahovati da je korupcija ušla u crnogorsko pravosuđe, naročito jer je u poslednjih nekoliko godina pokrenuto deset krivičnih postupaka protiv bivših nosilaca najviših sudijskih i tužilačkih funkcija. Prema njenim riječima, podatak da trećina sudija i skoro trećina tužilaca prepoznaje korupciju u pravosuđu zahtijeva hitne i konkretne mjere kako bi se ovaj problem adresirao.

Profesorica Olivera Komar, koja je predstavljala rezultate istraživanja, ističe značaj utvrđivanja percepcije, jer ona direktno utiče na ponašanje pojedinaca.

– Ako ljudi smatraju da sistem nije pravičan i da postoji problem, često će pokušati da se ‘snalaze’, što znači da percepcija može postati stvarnost – objašnjava Komar.

Rade Ćetković, sudija i član Sudskog savjeta, smatra da bi podaci iz istraživanja trebali poslužiti kao signal za pravosuđe, te da Sudski savjet mora osmisliti mehanizme za prepoznavanje ovih pojava i reagovanje na njih. Iako prepoznaje važnost ovih podataka, Ćetković napominje da promene neće biti ostvarene u kratkom roku.

Miodrag Iličković, član Sudskog savjeta, smatra da je potrebna strategija koja bi obuhvatila planove za kratkoročne, srednjoročne i dugoročne promene u pravosuđu. Ovaj plan bi, kako kaže, trebalo da bude strateški usmjeren na sve nivoe sistema.

S druge strane, pesimistički ton prema mogućim promenama iznio je Momir Jauković, direktor Direktorata za pravosuđe. On ističe da se, zbog stalnih promena ministara u poslednje četiri godine, teško može doći do efikasnih rešenja, jer se stavovi resora menjaju od ministra do ministra, što značajno utiče na sprovođenje javnih politika.

Iako je mišljenje o korupciji u pravosuđu podeljeno, komentari advokata Andreja Raspopovića ukazuju na to da nije moguće generalizovati korupciju, jer predmeti prolaze kroz više nadležnih instanci. Raspopović smatra da bi korupcija u pravosudnom sistemu bila gotovo nemoguća zbog velikog broja ljudi uključenih u odluke, ali priznaje da je uopšte prisutnost koruptivnih radnji u nekim slučajevima moguća, iako u manjem obimu.

Istraživanje HRA takođe pokazuje da se korupcija u pravosuđu sve više prepoznaje u poslednje tri godine, a gotovo trećina sudija (29,5 odsto) i četvrtina tužilaca (25,8 odsto) saglašavaju se sa tim. Međutim, procenti su još veći među advokatima (69,7 odsto) i vještacima (35,8 odsto).

S obzirom na postojanje rizika od korupcije u sistemu napredovanja unutar sudijske i tužilačke profesije, istraživanje pokazuje da skoro svaki drugi sudija (48,5 odsto) i nešto manji broj tužilaca (43,9 odsto) prepoznaju ovaj problem. Advokati smatraju da je ključan problem i neujednačena sudska praksa, zbog čega nemaju povjerenja u sudije i njihove odluke.

U vezi sa smanjenjem rizika od korupcije, sudije i državni tužioci najviše se zalažu za povećanje plata. Nasuprot tome, advokati i vještaci smatraju da bi veća transparentnost, kao i uvođenje audio-vizuelnih snimanja saslušanja i suđenja, značajno doprinelo smanjenju korupcije u pravosuđu. Oko 22,1% sudija smatra da su njihove plate adekvatne, dok je među tužiocima taj procenat znatno veći (56,1 odsto), dok svega trećina vještaka smatra da je njihova zarada odgovarajuća.

Predsjednik Udruženja vještaka Crne Gore, Marko Lakić, ističe da je satnica sudskih vještaka daleko manja nego što je to slučaj sa mnogim drugim zanimanjima. On postavlja pitanje motivacije za obavljanje funkcije tužioca ili sudije ako bi ljudi u privatnom sektoru zarađivali više.

Međutim, Miodrag Iličković smatra da bolja plata ne bi trebalo da bude glavni argument za poboljšanje statusa sudija, upozoravajući da bi takvo insistiranje moglo samo pogoršati situaciju.

Za predsjednika podgoričkog Višeg suda Zorana Radovića, problemi u pravosuđu ne mogu biti rešeni samo povećanjem plata, već je potrebno poboljšati uslove rada. On ističe da se već godinama govori o Specijalnom sudu i Palati pravde, ali da će prošlo mnogo vremena dok se ta obećanja ne realizuju.

I tužilac Nikola Samardžić, koji radi u objektu sagrađenom još za vrijeme Austrougarske, kaže da promene idu sporo, navodeći da je vrlo verovatno da neće biti realizovano preseljenje Specijalnog tužilaštva u novu zgradu pre nego što mu istekne mandat.

Istraživanje HRA pokazalo je i postojanje problema u vezi sa pritisima na sudije i tužioce. Samo 2,4 odsto tužilaca i 5,3 odsto sudija izjavilo je da su iskusili pritiske u cilju postupanja na određeni način, dok su advokati i vještaci saopštili nešto veće procente.

Značajan deo istraživanja odnosio se na percepciju mita u pravosuđu, pri čemu je 61,5 odsto advokata saglasno da pojedine sudije primaju mito, dok 47,7 odsto advokata smatra da to važi i za tužioce.

Ove brojke ponovo ukazuju na duboke probleme u crnogorskom pravosuđu i neophodnost implementacije reformi, među kojima je i uvođenje vetinga, koji bi mogao doprineti smanjenju korupcije. Iako su sudije i tužioci podeljeni u pogledu podrške faznom vetingu, njihovi odgovori sugerišu da bi većina bila spremna da se podvrgne ovim proverama kako bi doprinosili smanjenju korupcije.

Predsednik Privrednog suda Crne Gore, Mladen Grdinić, poziva na ubrzanje procesa vetinga, upozoravajući na potencijalne probleme ukoliko bi došlo do velikog odlivu sudija, ukoliko veting ne bi bio sproveden efikasno i brzo.

Svi ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem korupcije u crnogorskom pravosuđu i jasno pokazuju da su potrebne hitne reforme kako bi se povratilo poverenje u pravosudni sistem.