Prema istraživanju koje su sproveli Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Institut DAMAR, više od polovine crnogorskih građana smatra da neko mora snositi odgovornost za masakr koji se desio 1. januara na Cetinju.

Istraživanje, koje je sprovedeno krajem februara i početkom marta, pokazalo je da 56,7 odsto ispitanika veruje da odgovornost za tragediju treba da bude utvrđena, dok 17,2 odsto smatra da niko ne treba da snosi odgovornost, a 26,1 odsto građana nema stav o ovom pitanju.

Daliborka Uljarević, izvršna direktorica CGO-a, objasnila je da je istraživanje bilo fokusirano na proteste građana koji su uslijedili nakon tragedije na Cetinju i njihove direktne uzroke. Kako je navela, odgovornost za tragediju najviše se pripisuje državnim institucijama i Upravi policije, dok je ministar unutrašnjih poslova, Danilo Šaranović, posebno izdvojen kao osoba koja bi trebalo da snosi odgovornost.

Istraživanje je takođe obuhvatilo podršku protestima koje je pokrenula neformalna studentska grupa “Kamo Śutra”. Prema podacima, 86 odsto građana je čulo za ove proteste, dok je 17,4 odsto bilo aktivno uključeno. Ovi podaci pokazuju da protestni potencijal u društvu daleko prevazilazi broj onih koji su fizički učestvovali u protestima. Građanska podrška protestima je značajna, jer 61,1 odsto građana u određenoj meri podržava zahtjeve ove studentske grupe, dok je 27,1 odsto protiv, a 11,8 odsto nema stav.

Među glavnim zahtjevima protestanata ističe se poboljšanje brige o mentalnom zdravlju, proaktivniji pristup u vezi sa oružjem, kao i reforma policijskih struktura. Takođe, značajnu podršku imaju i zahtjevi za povratak građanskog obrazovanja kao obaveznog predmeta u školama, kao i objavljivanje svih činjenica vezanih za tragediju na Cetinju. Iako manja, podrška se ostvaruje i za zahtjeve za ostavku ministra Šaranovića i potpredsednika Vlade, Alekse Bečića.

Istraživanje je takođe obuhvatilo stavove građana o protestima u Srbiji, gdje 57,9 odsto podržava te proteste, dok 22,4 odsto nije saglasno, a 19,6 odsto nema stav.

Vuk Čađenović, izvršni direktor Instituta DAMAR, ukazao je na pad optimizma među građanima Crne Gore, koji sada samo 35,8 odsto smatra da se zemlja kreće u dobrom pravcu, dok 44,9 odsto smatra da se situacija pogoršava. Ovaj trend pokazuje drastičan pad optimizma u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, zabrinutost je na visokom nivou među građanima, dok je samo 6,5 odsto izjavilo da su zadovoljni trenutnom situacijom.

Kada je riječ o životnom standardu, gotovo polovina građana navodi da imaju problema sa pokrivanjem osnovnih troškova. Prosječna ocjena o životnim uslovima je lošija nego prethodnih godina, uz povećanje broja onih koji smatraju da žive lošije nego 2024. godine. Takođe, pad prihoda i veća zabrinutost među građanima odražavaju negativne ekonomske trendove.

Istraživanje je takođe pokazalo da građani Crne Gore najviše vjeruju vjerskim organizacijama, a zatim obrazovnom sistemu i zdravstvu. Povjerenje u institucije, međutim, nije u porastu, a najviše su podijeljeni po pitanju rada Specijalnog državnog tužilaštva (SDT). Čak 25 odsto smatra da glavni specijalni tužilac zavisi od političara, dok manji broj veruje u njegovu nezavisnost.

Kada je u pitanju odgovornost za visoke cijene i inflaciju, građani su podjednako podijeljeni između trgovinskih lanaca, Vlade i globalnih ekonomskih kretanja. Čađenović je takođe istakao da je rad Vlade ocijenjen sa prosiječnom ocjenom 2,5, što je niže u odnosu na prvih 100 dana njenog rada.