Crna Gora se prema najnovijem Evropskom istraživanju o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima (ESPAD), koje je u oktobru 2025. godine objavila Agencija Evropske unije za droge EUDA zajedno sa ESPAD grupom ESPAD group, svrstava u sam evropski vrh po čak pet ključnih rizičnih indikatora među 16-godišnjacima, piše Pobjeda.

Iako dio pokazatelja bilježi rezultate na ili ispod evropskog prosjeka, posebno u oblasti alkohola i duvana, izvještaj ukazuje na izrazito visoke stope rizičnih ponašanja u domenu kockanja i „teških“ droga, kao i na slab sistem preventivnih aktivnosti.

Pet oblasti u kojima Crna Gora prednjači po riziku

Izvještaj jasno izdvaja Crnu Goru u pet problematičnih kategorija: kockanje, kokain, heroin, amfetamini i anabolički steroidi.

U analizi se posebno naglašava da su crnogorski učenici uzrasta 16 godina među najugroženijima u Evropi kada je riječ o ovim pojavama, često na drugom mjestu ili na samom evropskom vrhu.

Kockanje: najviši nivo problematičnog ponašanja u Evropi

Podaci pokazuju da se 28 odsto učenika uzrasta 15 i 16 godina u Crnoj Gori kockalo za novac u posljednjih 12 mjeseci (40 odsto dječaka i 16 odsto djevojčica), dok je evropski prosjek 23 odsto.

Posebno zabrinjava podatak da 39 odsto onih koji su se kockali ispoljava obrazac ekscesivnog kockanja, što je najviša stopa u Evropi, izjednačena sa Kosovom, uz evropski prosjek od 22 odsto.

Kod dječaka, procenat ekscesivnog kockanja dostiže čak 45 odsto.

Crna Gora bilježi i najveći rodni jaz u Evropi kada je riječ o kockanju uživo: 36 odsto dječaka naspram 13 odsto djevojčica. Kod onlajn kockanja razlika je takođe izražena – 31 odsto dječaka i 11 odsto djevojčica.

Čak 80 odsto učenika koji se onlajn kockaju u Crnoj Gori kladi se na sportske utakmice ili trke životinja, što je najviši procenat u istraživanju. Kod kockanja uživo taj udio iznosi 76 odsto, čime Crna Gora dijeli vrh sa Hrvatskom.

Kokain i amfetamini: visoka prevalenca i najveći rodni jaz

Kokain je makar jednom u životu probalo 5,4 odsto crnogorskih učenika, što je drugi najviši rezultat u Evropi, iza Kipra (6,2 odsto), dok je evropski prosjek 2,3 odsto.

Rodna razlika je najveća u Evropi: 7,4 odsto dječaka naspram 3,4 odsto djevojčica.

Kod amfetamina, 3,4 odsto učenika u Crnoj Gori ih je probalo, gotovo duplo više od evropskog prosjeka od 1,8 odsto. Dječaci bilježe 4,8 odsto, a djevojčice 2,1 odsto – što je takođe najveći rodni jaz u Evropi.

Posebno se ističe i percepcija dostupnosti droga: 18 odsto učenika smatra da je amfetamin lako ili veoma lako nabaviti (EU prosjek 9 odsto), dok 15 odsto isto smatra za metamfetamin (EU 7,8 odsto). Crna Gora je po ovom indikatoru odmah iza Norveške, ispred Srbije (8,6), Sjeverne Makedonije (6,8) i Kosova (3,6).

Heroin i steroidi: drugi najviši nivoi u Evropi

Upotreba heroina među učenicima iznosi 2,2 odsto, što je drugi najviši rezultat u Evropi iza Kipra (4,1 odsto), uz evropski prosjek od 1,2 odsto. Među dječacima stopa raste na 3,3 odsto.

Anabolički steroidi su takođe izraženo prisutni – 2,7 odsto učenika ih je makar jednom koristilo (EU prosjek 1,5 odsto). Crna Gora je iza Kipra (4,2), Poljske (3,3) i Ukrajine (2,8), dok dječaci bilježe 4,3 odsto, a djevojčice 1,1 odsto.

Ukupni indikator upotrebe svih droga osim kanabisa iznosi 7,6 odsto, što je treći najviši rezultat u Evropi, iza Kipra (9,9) i Islanda (7,9), uz evropski prosjek od 5 odsto.

Širi trend: Crna Gora ide suprotnim evropskim pravcima

Dok je evropski prosjek upotrebe ilegalnih droga osim kanabisa pao sa 19 odsto 2003. godine na 14 odsto u 2024, Crna Gora spada u mali broj zemalja, zajedno sa Norveškom, koje bilježe suprotan trend.

Izvještaj navodi da se od 2007. godine, kada je ESPAD prvi put sproveden u Crnoj Gori, bilježi kontinuiran rast upotrebe droga među učenicima.

Ilustrativni primjer iz izvještaja pokazuje da bi u odjeljenju od 30 učenika: oko četvoro probalo neku drogu osim kanabisa, troje kanabis, gotovo dvoje kokain, jedno heroin i jedno steroide, dok je najmanje jedanaestoro kockalo, a od njih četvoro razvilo ekscesivni obrazac.

Alkohol i kanabis: oko evropskog prosjeka

Kada je riječ o alkoholu, 73 odsto učenika u Crnoj Gori probalo ga je makar jednom, što odgovara evropskom prosjeku.

Rano konzumiranje alkohola (13 godina ili ranije) prijavilo je 47 odsto dječaka i 36 odsto djevojčica. Kod epizodnog prekomjernog pijenja (binge drinking), stopa iznosi 23 odsto (27 odsto dječaci, 18 odsto djevojčice), što je ispod evropskog prosjeka od 31 odsto.

Kanabis je probalo 9,6 odsto učenika, što je ispod evropskog prosjeka od 12 odsto, ali je rodni jaz drugi najveći u Evropi: 13 odsto dječaka naspram 6,8 odsto djevojčica.

Mentalno zdravlje i društvene mreže

Uvedeni indikator Svjetske zdravstvene organizacije WHO-5 indeks mentalnog blagostanja pokazuje da Crna Gora nema značajnih odstupanja od evropskog prosjeka, koji iznosi 59 odsto.

Međutim, problematično korišćenje društvenih mreža prisutno je kod 55 odsto učenika (EU prosjek 47 odsto), pri čemu su djevojčice znatno rizičnije izložene (61 odsto naspram 48 odsto kod dječaka).

Pušenje: ispod evropskog prosjeka

Crna Gora bilježi relativno povoljne rezultate kada je riječ o duvanu i e-cigaretama. E-cigarete je probalo 31 odsto učenika (EU prosjek 44 odsto), dok je rano probanje sa 13 godina ili ranije na nivou od 7,4 odsto – drugi najniži u Evropi, iza Portugala (5,4 odsto).

Klasične cigarete je probalo 24 odsto učenika (EU 32 odsto), dok je njih 14 odsto koristilo cigarete u posljednjih 30 dana (EU 18 odsto).

Prevencija: jedan od najslabijih sistema u Evropi

Samo 38 odsto učenika navodi da je u posljednje dvije godine učestvovalo u preventivnim aktivnostima o drogama i rizičnim ponašanjima, što je drugi najniži rezultat u Evropi, iza Kosova (31 odsto). Evropski prosjek iznosi 56 odsto, dok Slovačka prednjači sa 77 odsto.

Ovakav rezultat ukazuje da se u regionu, uključujući Crnu Goru, i dalje dominantno primjenjuju informativne kampanje, dok su u zapadnoj i južnoj Evropi zastupljeniji programski pristupi zasnovani na razvoju životnih vještina.

Istraživanje na najvećem uzorku do sada

Istraživanje je sprovedeno 2024. godine na uzorku od 5.510 učenika, što predstavlja treći najveći nacionalni uzorak u Evropi. Glavna istraživačica u Crnoj Gori je Tatijana Đurišić sa Instituta za javno zdravlje.

ESPAD istraživanje, koje postoji od 1995. godine, obuhvata 37 zemalja i predstavlja najobimniji evropski sistem praćenja rizičnih ponašanja među adolescentima, sa više od 800.000 ispitanika tokom tri decenije.

Izvještaj EUDA-e opisuje savremenu generaciju kao „generaciju u dubokoj tranziciji“, u kojoj klasične supstance bilježe stagnaciju ili pad, dok rastu novi oblici rizika poput onlajn kockanja, digitalnih zavisnosti i zloupotrebe ljekova.

Za Crnu Goru, zaključak je dvojak: dok su alkohol, duvan i e-cigarete uglavnom na ili ispod evropskog prosjeka, u oblasti kockanja i „teških“ droga bilježe se neki od najviših rizika u Evropi, uz posebno izražen problem nedostatka preventivnih programa u školama.