Simbolično u minut do 12, Poljoprivredni klaster Crne Gore danas je organizovao okupljanje traktorima na kružnom toku prema Kličevu u Nikšiću, poručujući da je za poljoprivredu upravo zadnji čas i da više neće biti nevidljivi, prenosi portal Radio i Televizije Nikšić (RTNK).

Saobraćaj je blokiran na pola sata.

Okupljanju su, pored poljoprivrednika iz Nikšića, prisustvovali i njihovi kolege iz nekoliko gradova Crne Gore sa svojom mehanizacijom.

Boško Miličić, predsjednik Poljoprivrednog klastera Crne Gore, istakao je da su dopise poslali na adrese više ministarstava.

– Ovo je protest upozorenja. Već smo razgovarali o daljim koracima, vjerovatno ćemo ići pred Vladu, biće još nekih blokada – najavio je Miličić.

On je saopštio nekoliko važnih činjenica:

– Ukupni državni budžet Crne Gore za 2025. godinu iznosi oko 4 milijarde eura. Agrobudžet – zajedno sa EU donacijama – iznosi 77 miliona eura, od čega je 11 miliona donacija. To znači da je iz nacionalnih izvora izdvojeno 66 miliona eura. Od toga, oko 30 miliona eura (bez EU donacija) ide na direktnu podršku poljoprivredi: stočarstvu, povrtlarstvu, voćarstvu, ratarstvu, vinogradarstvu, pčelarstvu, ribarstvu. Sve ovo znači da je učešće agrobudžeta (bez EU donacija) u ukupnom državnom budžetu oko 1,65 odsto. A direktna nacionalna podrška – ono što država stvarno daje proizvođačima da rade i opstanu – manja je od 0,8 odsto ukupnog budžeta države. Ostavljam vama, građanima, da razmislite: šta znači broj od 0,8 odsto? Broj koji pokazuje koliko malo država zaista ulaže u one koji hrane naciju.-

Njegovo mišljenje je jasno – sa ovakvim agrobudžetom crnogorska poljoprivreda nema dugu budućnost.

– Poljoprivreda nije trošak – poljoprivreda je ulaganje. To je ulaganje u sigurnu hranu za naše porodice. Ulaganje u budućnost naših sela i mladih ljudi koji žele da ostanu ovdje i bave se poljoprivredom. Ulaganje u ekonomiju koja ne zavisi od uvoza i kamiona hrane sa strane, već od domaće proizvodnje – dodao je Miličić.

On je pojasnio da kada država pomogne farmeru da kupi steonu junicu, to nije trošak, već investicija.

– Jer junica daje mlijeko, donosi tele, stvara đubrivo, pokreće proizvodnju – to je lanac života i ekonomije. Država koja to razumije, razumije i kako da ojača sebe – kazao je Miličić.

Prošle godine spoljnotrgovinski deficit Crne Gore premašio je 3,5 milijarde eura, a ogroman dio dolazi od uvoza hrane. U 2024. godini uvoz hrane i pića iznosio je 976 miliona eura, a sam uvoz hrane 772,4 miliona eura, što je više nego godinu ranije.

– Kako očekujete da smanjite taj deficit ako ne podržite proizvodnju kod kuće? Kako da ojačamo prehrambenu industriju ako seljak nema podršku? Kako da sela žive, da cijene budu niže, a hrana domaća – ako država okreće glavu od onih koji je hrane? Zato danas pokrećemo i kampanju ‘Kupuj domaće’. Pozivamo sve građane Crne Gore: birajte domaće proizvode, podržite svoje proizvođače, svoje komšije, svoje radnike. Svaki put kad kupite domaće mlijeko, sir, med, voće ili povrće – vi ne kupujete samo proizvod, vi ulažete u domaću ekonomiju, u opstanak naših sela, u budućnost Crne Gore. Državo, institucije – ovo nije apel, ovo je ultimatum. Minut do 12 je! Poljoprivreda zaslužuje više. Proizvođači hrane zaslužuju poštovanje. Građani zaslužuju sigurnost, zdravu i domaću hranu, a ne zavisnost od uvoza. I zato, ljudi okupljeni ovdje danas – neka ovaj dan bude prekretnica. Ne tražimo milostinju, tražimo pravednu raspodjelu. Ne tražimo obećanja, nego poštene odgovore! Jer svaka naredna riječ „riješićemo“ mora imati brojke, budžet, rok i odgovornost – poručio je Miličić.

Kenan Sijarić iz bjelopoljskog sela Šipovice naglasio je da su neophodni ne samo veća izdvajanja iz agrobudžeta, već i put, struja i voda.

– Nažalost imamo dosta mjesta gdje ljudi nemaju ni jedan od tih uslova. U bjelopoljskoj opštini imamo preko 800 kilometara seoskih puteva koji nisu asfaltirani. Otežani su uslovi funkcionisanja i doprojemanja stočne hrane i uopšte života na našim selima. Nemamo nikakve subvencije za gorivo jer imamo veliki utrošak po hektaru, a naše obradive površine su dosta zahtjevnije u odnosu na ostale zemlje u okruženju – kazao je Sijarić.

Brano Kecojević iz Nikšića, koji se već 25 godina bavi proizvodnjom i otkupom krompira, rekao je da im je postalo nemoguće dalje raditi.

– Meni je to jedini izvor prihoda. Došli smo do toga da moramo da odustanemo, ja prvi jer radim u ekstremnim uslovima, nemamo idealne njive niti velike prinose. Moramo odustati, nemamo izlaza – rekao je Kecojević.

On je istakao problem uvoza i nelegalne preprodaje.

– Ne mogu da budem konkurencija onome što daje krompir 30 ili 35 centi. Subvencije tražimo i da se uvede 20 centi po kilogramu uvezene robe, tako treba da se zaštiti domaći proizvod, inače ćete ga biti željni svi u Crnoj Gori – poručio je Kecojević.

Amar Muratović iz Petnjice pozvao je građane i institucije na podršku:

– Nismo došli da tražimo ničije, tražimo svoje, tražimo investicije, ulaganja. Ne želimo socijale, ne želimo da budemo teret države. Želimo da budemo proizvodnja, želimo da budemo samostalni i da budemo cijenjeni. Naši zahtjevi nisu nerealni, nisu ni na čiju štetu. Mnogo se para svugdje bacalo, a poljoprivreda je jedna od razvojnih grana naše zemlje, ono što hrani naše a i vaše porodice. Seljak uvijek hranio i vojnika i političara i sve ostalo. Ako nadležne institucije nemaju ideje gdje bi se novac mogao potrošiti, mi sigurno imamo. Ja lično i naše gazdinstvo svake godine uložimo u poljoprivredu najmanje 50.000 eura – kazao je Muratović.

Ivica Popovac iz Crmnice dodao je da već nekoliko godina pokušavaju da razgovaraju sa nadležnim.

Poljoprivrednike su podržali vlasnici mljekara „Nika“ iz Nikšića i „Lazine“ iz Danilovgrada, Tadija Šljukić i Milutin Đuranović. Đuranović je naglasio da farmeri imaju njihovu punu podršku.

– Ako je farmerima loše, ne može ni nama da bude dobro. Budžet koji je 0,8 odsto, odnosno ta budžetska podrška od nekih 30 miliona eura, je apsolutno neodrživa. Evropska unija daje 42–43 odsto  svoga budžeta za poljoprivredu, u Srbiji je zakonom propisano da to bude 5 odsto. Ovih 0,8 odsto ne može obezbijediti konkurentnost domaće proizvodnje i farmera. Zato je uvoz hrane i pića u Crnoj Gori za prvih pola godine povećan za 11,5 odsto. Sigurno ćemo ići na uvoz hrane i pića preko milijardu eura. Mnoge stvari ne možemo proizvesti, ali mnoge stvari možemo, a nažalost uvozimo. Prema tome farmeri nisu ovdje slučajno – rekao je Đuranović.

Tadija Šljukić je rekao:

– Hranimo se iz istog tanjira, a poljoprivreda treba da bude stub i oslonac svake države. Budžet koji tražimo – 5 odsto – je realan, s obzirom na velike troškove naših proizvođača, jer su obradive površine u Crnoj Gori razruđene, a proizvodnja hrane jako skupa. –

Luka Ivanović iz Zete istakao je:

– Dok smo proizvodili paradajz osamdesetih i devedesetih godina, sve je bilo obrađeno. Danas je na nivou statističke greške. Paradajz je tada koštao 30 centi, a danas tri eura po kilu. Želimo da se vrati naša proizvodnja, da se podrže mladi, da se ulaže u moderne tehnologije i da prinos po hektaru približimo evropskom. Želimo da naša hrana vrati na naše tržište. Ne želimo uvoz, ne želimo tuđe, želimo naše. –