Četiri vijeka, britanski hidrografi izrađuju papirne karte o svjetskim morima i okeanima. Svaka detaljno prikazuje obale, zalive, moreuze ili kanale.

Dokument kao što je ovaj prepun je informacija, navodeći dubinu mora na raznim lokacijama, položaj stijena ili mjesta na kojima brodovi ne smiju da izbace sidro.

– On pruža nevjerovatno bogatu sliku moreplovcu, omogućujući mu da obavlja posao – kaže Stiven Bastejbl, menadžer proizvoda u britanskom Hidrografskom zavodu (UKHO).

U prošlosti su nautičke karte bile toliko značajne da su često prikazivane na portretima velikih moreplovaca, među kojima je i Džejms Kuk.

Neke od Kukovih vlastitih karata na kraju je objavio UKHO.

Danas se nautičke karte brižljivo ažuriraju.

Svakoga dana zaposleni u UKHO prave korekcije ili poboljšanja na nekim od 3,5 hiljade karti koje vode, kao što je dodavanje lokacija sa opasnim novim olupinama i podmorničkim kablovima ili čak promjenama na linijama obale.

Nedjeljni bilten prenosi modifikacije teretnim brodovima iz čitavog svijeta, a posade tada moraju da izvuku olovku i ručno unesu ispravke u bilo koje zastarjele papirne kopije.

A opet se na vidiku nalazi poslednji od ovih nedjeljnih biltena.

UKHO se postepeno priprema da obustavi uslugu objavljivanja papirnih karti i prebaci se isključivo na digitalne verzije, kojima će se pristupati preko Sistema za elektronsko prikazivanje karti na brodovima.

Prethodno je UKHO to planirao da uradi 2026. godine, ali je rok nedavno pomjeren.

– Postalo je očigledno da imamo problem i ako suviše požurimo s ovim, postoji veoma realan rizik da ćemo ostaviti pomorce na cejdilu. To je prosto nešto što nismo spremni da uradimo – kaže Bastejbl.

Prebacivanje na digitalni oblik okončaće tradiciju izrađivanja papirnih hidrografskih karti u bilo kom obliku.

Prvobitno su bile iscrtavane rukom sve dok to nisu preuzele štamparske mašine i, kasnije, kompjuterski softver.

Prošle godine je UKHO ugasio vlastitu službu za štampanje papirnih karti.

„Papirne” karte koje on pravi danas zapravo su digitalni dokumenti koje mušterije same odštampaju.

Ispostavlja se da su priličnom broju brodova i dalje potrebne papirne verzije.

Zbog pomorskih propisa, brodovi moraju sa sobom da nose karte u nekom obliku i, uprkos dostupnosti elektronskih verzija – koje ne moraju manuelno da se ažuriraju svake nedelje – papirne karte nastavljaju da se koriste kao rezerva, ili, u nekim slučajevima, kao jedini izvor informacija na brodu.

Kraljevsko jahting udruženje je takođe najavilo da će, uprkos povlačenju papirnih karata UKHO-a, nastaviti da obučava ljude navigacionim tehnikama koje ih koriste.

Papir, čini se, još vlada talasima. Ali, to nije sve.

Dijve hiljade godina stara tradicija, pravi papir napravljen od drveća i dalje se smatra ključnim za bezbroj poslovanja i vladinih sistema u čitavom svijetu, uprkos uticaja koji njegova proizvodnja ima na životnu sredinu.

Kompjuteri, pametni telefoni i tableti već decenijama pružaju alternativu.

Po njihovim osvetljenim ekranima bukvalno može da se piše ili briše uz pritisak nekoliko dugmića ili dodira prstom.

Ali osjećaj glatke površine hartije u ruci ili način na koji se svježe naneseno mastilo iz omiljenog nalivpera upije u vlaknastu površinu – vjerovatno ne postoji ništa slično papiru.

Istina, upotreba onoga što se zove grafički papir – što će reći, papir koji se primarno koristi za prenošenje štampanih informacija – u očiglednom je padu i tako je već godinama.

Prodaja papirnih karata u UKHO samo je 17 odsto onoga što se prodavalo prije samo jedne decenije, kaže Bastejbl.

Danas one čine manje od 16 odsto svih karata koje agencija prodaje u ovom trenutku.

Ipak, papir je tvrdoglav.

Umije da bude izuzetno teško za mnoge organizacije da se potpuno liše papira.

To možda zavisi i od navike, ali u nekim slučajevima postoje jaki razlozi da se ne odustane tako lako od papira – uključujući estetiku, funkcionalnost, pa čak i bezbjednost.

Neobično je teško odreći se papira.

– Vidite li kako se ovaj red zlatnih kvadratića čak ni ne vidi sa druge strane stranice? To je moguće zbog debljine papira – kaže Erin Smit, popularna Jutjuberka koja vodi kanal o kancelarijskoj opremi.

Ona objašnjava prednosti dobrog, kvalitetnog papira u jednom od svojih videa o luksuznim novim planerima rokovnicima (bullet journals) – praksi ukrašavanja i vođenja ličnog planera ili dnevnika u sveskama.

Planeri rokovnici često se prave uz pomoć teških, živopisnih mastila ili motiva zalijepljenih za njegove stranice.

To je samo jedan od primjera specijalne upotrebe papira koja je iznikla u svijetu punom digitalnih alternativa.

Smit, koja živi u Australiji, kaže za BBC da postoji čitava industrija proizvođača kvalitetne kancelarijske opreme koji svoje proizvode plasiraju onima koji žele da koriste pravi papir, olovke i naliv-pera, ili čak boje rokovnike vodenim bojama da bi lakše pratili vlastite navike, zapisivali dnevne obaveze ili se organizovali za mjesec dana unaprijed.

Generalno gledano, najbolji papir za rokovnike i sveske ima težinu od 160 grama po kvadratnom metru (gsm), kaže Smit – što je otprilike dvaput deblje od papira koji se koristi za standardni kancelarijski štampač.

– Sada kada uzmem u ruke list papira za štampač malo mi bude neprijatno –  priznaje Smit.

Ali ova fiksacija na fizički kancelarijski pribor ne znači da ona odbacuje sve što je digitalno.

Smit je, na kraju krajeva, Jutjuberka i čak više voli da čita e-knjige nego papirne.

Ali vođenje dnevnika je prilika da se uradi nešto kreativno daleko od kompjuterskog ili ekrana pametnog telefona – i za to ona želi najbolje moguće materijale.

Smit tvrdi da pored toga što je to prijatno, meditativno iskustvo, postoji i konkretna korist od odabira papira za zadatke kao što je ovaj.

– Ustanovila sam da ako sačuvam nešto u svoj Gugl kalendar, sjetiću se toga samo ako ponovo zavirim u njega. Ali ako zapišem rukom, neću morati da se podsjećam – kaže ona.

Možda ima nečega u njenom iskustvu sa papirom za razliku od digitalnih kalendara.

Studija objavljena 2021. godine pokazala je da se javlja povećana moždana aktivnost povezana sa prisjećanjem na informacije kad su jednom zapisane rukom, za razliku od onih unijetih u pametni telefon ili tablet.

Istraživanje je bilo zasnovano na eksperimentima sa malom grupom studenata i skorašnjih diplomaca u Japanu, mada autori nisu istražili širi ili dugoročniji uticaj koji ta dodatna moždana aktivnost može da ima na učenje.

Velika je razlika između informacija predstavljenih na papiru i ekranu, kaže Ričard Harper, stručnjak za ljudske interakcije putem kompjutera na Univerzitetu u Lankasteru.

Harper i njegova koautorka Ebigejl Selen, kognitivna i kompjuterska naučnica koja sada radi za Majkrosoft, 2002. godine su objavili knjigu Mit o kancelariji bez papira, koja govori o tome zašto je papir ostao toliko vitalan u mnogim poslovnim organizacijama.

– Um bolje prihvata detaljne, složene, duboke argumente koji se protežu na nekoliko stranica papira – kaže Harper, ističući da kad imate da kažete nešto posebno slojevito i složeno, možda je najbolje da to zapišete rukom na papir.

U mnogim slučajevima, međutim, uporno oslanjanje na papir ne mora nužno da ima veze sa istinskim uvažavanjem njegovih atributa.

U velikoj mjeri kao i u slučaju UKHO-a, mnoge organizacije pokušavaju da pređu uglavnom ili isključivo na digitalni oblik samo da bi usput naišle na velike prepreke.

Američka vlada se sprema da izbaci papir iz upotrebe ali joj treba mnogo više vremena nego što je isprva očekivala.

Prošle godine je Nacionalna uprava za arhiv i spise otkrila da trećina ogromne federalne vlade još nije do kraja usvojila elektronsku evidenciju i Uprava je bila prisiljena da produži rok za to za 18 meseci, do 30. juna 2024. godine.

Papir takođe igra izvjesnu ulogu u zakulisanijim sektorima vlade.

U Velikoj Britaniji, na primer, Vladin štab za komunikaciju čuva hiljade tajnih papirnih dosijea o svom osoblju u podrumskom trezoru, dok služba bezbjednosti MI5 na svojoj internet stranici navodi: – Papirni dosijei ostaju i dalje važni za MI5. –

Ruska Federalna služba obezbeđenja (FSO), zadužena za bezbjednost u Kremlju, vratila se na upotrebu pisaćih mašina 2013. godine, navodno da bi spriječila kompjuterska curenja informacija.

Na drugim mjestima, poslovna logistika se odavno oslanja na papirologiju radi dokumentovanja tranzita robe, što je dovelo do pozamašnih papirnih tragova i ponekad neefikasne obrade podataka.

Iako to počinje da se mijenja, ozloglašeno je teško riješiti se papirne dokumentacije u ovom sektoru, kažu insajderi iz ove branše.

Zdravstvo se istorijski takođe umnogome oslanja na papir.

Od recepata do bolničke dokumentacije, papir je istrajavajući zašao dobrano u 21. vek.

Da navedemo samo jedan primjer – većina domova za njegu u jugoistočnoj Škotskoj i dalje koristi sisteme upravljanja zasnovane na papiru, prema studiji objavljenoj prošle godine.

Čak i kad bolnice postanu digitalne, mogu da se susretnu sa poteškoćama sa pohranjivanjem istorijske papirne dokumentacije o njezi pacijenata negdje drugdje.

U okviru Evropske unije ima čak 11 zemalja koje i dalje koriste papir za medicinske recepte umjesto digitalne sisteme.

U SAD, papir tvrdoglavo ostaje u upotrebi u nekim djelovima zdravstvenog sistema uprkos pokušajima modernizacije – ispostavilo se da je 2021. godine elektronske zdravstvene kartone koristilo 96 odsto bolnica i 78 odsto ljekara.

Papir se i dalje smatra rezervnim medijem kad god elektronski sistemi zakažu, što oni, naravno, redovno čine.

Posle sajber-napada na malu zajednicu na Aljasci 2018. godine, osoblje opštine brzo je prešlo na papirne formulare i pisaće mašine kad su im kompjuteri ostali nefunkcionalni.

Čak i Vikipedija, gigantski onlajn resurs koji neprestano ažuriraju i modifikuju ljudi iz čitavog sveta, ima ironičan plan u slučaju vanredne situacije zvani – Politika ponašanja u slučaju fatalnog događaja –

On šaljivo sugeriše da će tokom nekog potencijalnog budućeg apokaliptičnog slijeda događaja kao što je „neizbježni kolaps društva” ili „neizbježni događaj koji će izazvati istrjebljenje”, milioni urednika Vikipedije navodno dobiti zadatak da odštampaju različite stranice onlajn enciklopedije da bi ona ostala sačuvana za naredna pokoljenja.

To je humoristična ali često diskutovana ideja – zato što se papir, kad se sve sabere i oduzme, smatra pouzdanim.

Možda zato ne iznenađuje što u epizodi „Bolest” Zvezdanih staza: Vojadžer, kapetanica Katrin Džejnvej podsjeća jednog člana posade da je priručnik Zvjezdane flote o ličnim odnosima tri centimetra debeo, što je komentar koji nedvosmisleno sugeriše da je priručnik, čak i 2375. godine, odštampan na papiru.

Papir naprosto izgleda kao da ima sklonost da ostane tu gde je.

Oskar Lingkvist, globalni lider papirnih i šumskih proizvoda kod konsultanta za menadžment Mekinsija, prisjeća se hrpe materijala za prezentacije koje su on i njegove kolege morali da tegle na sastanke sa klijentima.

Grafikoni i podaci, uredno odštampani i podijeljeni svima za konferencijskim stolom.

– To je segment upotrebe papira za koji bih rekao da je skoro nestao – kaže on.

Ali oslobođenje od poslednjeg odštampanog računa ili formulara?

– Do toga će proći još mnogo vremena – kaže on,

Grafički papir pronalazi niše, kao što su one gorepomenute, u kojima istrajava.

Ali, sveukupni trend je očigledan pad, ističe Lingkvist.

A taj pad bio je ubrzan erupcijom pandemije kovida-19.

– Čak ni naš najnegativniji scenario nije bio dovoljno negativan u poređenju s onim što se stvarno desilo na tržištu – kaže on, dodavši da se stopa pada sada ponovo usporava i da će se vjerovatno vratiti na godišnju stopu globalnog pada od oko 5 odsto.

Danas se štampa mnogo manje novina i časopisa nego prije samo deceniju ili dvije, na primer, što je jedan od krupnih faktora.

Učestalost rada od kuće i inicijative za korporativnu održivost sa ciljem smanjenja potrošnje papira takođe igraju veliku ulogu.

Ali Mekinsijevo istraživanje pokazuje i da druge vrste negrafičkih papira, naročito kartonsko pakovanje, naprosto cvjetaju.

Podaci firme ukazuju na to da se proizvodnja ove vrste papira u Evropi skoro udvostručila između 2000. i 2020. godine.

U Kini, u istom tom periodu, skoro se učetvorostručila.

Bum onlajn kupovine povezan za zaključavanjima zbog kovida-19 jedan je od razloga za to.

Pakovanja hrane, pakovanja e-trgovine i papir za pakovanje – sve ove vrste papira se sve više traže, kaže Elis Palmer, kanadska slobodna konsultantkinja za industriju šumarstva.

Papir i karton se doživljavaju kao održiviji, a opet ta distinkcija baš i nije tako jasno razgraničena kao što bi mnogi mogli da pomisle.

To što se mnogi maloprodajni lanci u svakom slučaju udaljavaju od plastičnog pakovanja predstavlja industrijski izazov za papirnu industriju zato što postoje dva glavna načina za proizvodnju papira, objašnjava Palmer.

Jedan uključuje upotrebu hemikalija da bi se drvo pretvorilo u pulpu – što obično donese kvalitetni papir pun jakih vlakana.

Drugi metod koristi toplotu i sjeckanje da bi se formirala pulpa, bez pomoći hemikalija.

Papir koji dobijete od ove vrste pulpe malo je manje otporan. On je, međutim, godinama dobro služio za dnevne novine i brošure.

Iako je u nekim regionima danas manja potražnja za mehaničkom pulpom, neke fabrike koje ga prave ne mogu lako da se prebace na pravljene hemijske pulpe, kaže Palmer.

– Morate da obnovite čitavu fabriku. To je investicija od više miliona ili čak milijardi dolara – kaže ona.

Karton se traži, ali on zahtijeva snažna vlakna, što znači da je proizvođačima starih novina teško da dominiraju tržištem materijala za pakovanje.

Ali oni mogu da pruže ključnu komponentu za talasasti karton – Onaj rebrasti sloj u sredini –  kaže Palmer.

Kanadska firma za proizvodnju papira Katalist pejper, sa kojom je Parker radila na istraživačkom projektu 2015. godine, jedan je od primjera kompanije koja je uradila baš tu tranziciju u nekim svojim fabrikama.

Ako proširite izraz „papir” tako da obuhvati sve, od luksuznih rokovnika do Amazonovog pakovanja, očigledno je da je ovaj materijal popularniji nego ikad.

Ali naša zavisnost od papira kao potrošnog medijuma za pakovanje hrane ili robe je problematična, kaže Serđo Bafoni, koordinator kampanje u Mreži za ekološki papir (EPN), svjetskoj mreži organizacija koje žele da učine industriju pulpe i papira što održivijom.

EPN kaže da se svake godine posiječe tri milijarde drveća samo da bi se zadovoljila potreba za pakovanjem.

– To je suludo. Samo da biste ga odmah bacili – pa to je velika glupost – kaže Bafoni.

U Velikoj Britaniji i SAD, otprilike jedna trećina papira i pakovanja zasnovanog na kartonu se ne reciklira.

Bafoni kaže da karton čini jeftin materijal za pakovanje samo zato što je njegova prava cijena – po ekosisteme i sposobnost naše planete da izvrši sekvestraciju ugljenika preko fotosinteze drveća „eksternalizovana”.

Bilo bi bolje da se pronađu materijali za pakovanje koji mogu iznova da se koriste i da se onda oni zadrže, predlaže on.

Čak bi i plastično pakovanje bilo bolje, tvrdi on, kad bi moglo da se koristi iznova, od kartonskog pakovanja koje se koristi samo jednom.

Papir vjerovatno nikada neće potpuno izaći iz mode.

Ali imajući u vidu da smo širom svijeta posjekli šumsku oblast veću od ostrva Borneo, na više od 800 hiljada kvadratnih kilometara, za samo 60 godina, ima mnogo onih koji tvrde da suviše spremno sječemo drveće zarad nekoliko listova papira.

Drugi bi se usprotivili i rekli da to ponekad vrijedi: zbog mirisa nove knjige, zbog rukom ispisanog pisma starom prijatelju ili evidencije koja može da preživi čak i apokaliptičnu budućnost kad poslednji kompjuter i baza podataka više ne budu radili.