Surovi vjetrovi Antarktika oblikuju ledene pejzaže ovog udaljenog kontinenta, dok se dr Vesna Mačić, naučna saradnica Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore, posvećuje istraživanju prisustva mikroplastike u jednom od najmanje narušenih ekosistema na planeti. Dr. Mačić je prva žena iz Crne Gore koja je kročila na Antarktik, a njen rad ne samo da doprinosi razumijevanju globalnog problema zagađenja plastikom, već i pozicionira crnogorsku naučnu zajednicu na međunarodnoj istraživačkoj sceni.

– Glavni cilj ove ekspedicije bio je uspostaviti saradnju sa Bugarskim antarktičkim institutom i upoznati se sa načinima funkcionisanja i istraživanja na Antarktiku. Osim toga, Institut za biologiju mora želio je da doprinese u istraživanju mikroplastike u moru – kazala je dr Mačić, dodajući da su pripreme bile brze, jer je brod na koji su morali ukrcati opremu krenuo pre nego što je ona stigla na najjužniji grad na svijetu, Ushuaia u Argentini. Tokom dugog putovanja avionom i brodom, dr Mačić je suočena sa izazovima kao što su talasi u Drejkovom prolazu, dok je naposletku stigla na Antarktik.

Na Antarktiku, dr Mačić je imala priliku da posmatra pingvine, tuljane, kitove i druge morske organizme koji borave u tom delu sveta. Ipak, jedno od najvećih iznenađenja bilo je zatečeno stanje temperature, koja je tokom njenog boravka bila iznad 0°C veći broj dana. Ovo je izazvalo topljenje snega i leda, odlamanje dijelova velikih glečera, ali i razvoj lišajeva, mahovina i trava. I pored toga, na ovim neobičnim mestima, koja su pod minimalnim uticajem čoveka, dr Mačić je pronašla sitne delove plastike. Mikroplastika, koju čine komadići plastičnog materijala manji od 5 mm, deli se na primarnu i sekundarnu. Primarna mikroplastika uključuje sitne granule plastike koje se koriste u proizvodnji većih proizvoda, dok sekundarna nastaje raspadanjem većih komada plastike pod uticajem spoljnog okruženja.

– Bez obzira na način na koji plastika dospijeva u more, ona tu svakako nije mesto – naglasila je dr Mačić.

Pored vizuelnog zagađenja, pravi problem predstavlja činjenica da morski organizmi često pogrešno prepoznaju mikroplastiku kao hranu. To dovodi do povreda u njihovim crijevnim sistemima, a u nekim slučajevima može izazvati smrt ukoliko oštre ivice plastike probiju unutrašnje organe. Takođe, mikroplastika se akumulira u živom tkivu tokom vremena, a neka istraživanja ukazuju na mogućnost da može služiti kao vektor za prenos toksičnih materija i teških metala.

S obzirom na to da je čovek na vrhu trofičke piramide, postoji zabrinutost da bi dugoročno zagađenje mora moglo ugroziti ljudsko zdravlje, posebno kod onih koji koriste morsku hranu, kao i da bi moglo narušiti funkcionalnost određenih morskih organizama.

U toku misije, dr Mačić je pratila istraživanje u različitim oblastima Antarktika. Svi uzorci sakupljeni tokom istraživanja nalaze se na brodu „Sv. Kiril i Metodije“, koji upravlja Bugarska pomorska akademija. Tek kada se brod vrati sa misije, predviđeno za sredinu aprila, uzorci će biti preuzeti za dalju analizu. Dr. Mačić objašnjava da su na obali ostrva Deception pronađeni komadi plastike i drugi otpad poput papira, drveta i metala. S obzirom na dugogodišnje prisustvo ljudi na ovom ostrvu, bilo je za očekivati prisustvo ovih materijala.

Na Sniježnom ostrvu i ostrvu Polumjeseca pronađeni su čvrsti materijali od drveta i kanapa, dok na ostrvu Livingston nije zabeležen čvrsti otpad. Institut za biologiju mora, takođe se bavi istraživanjem mikroplastike u Jadranskom moru. Nažalost, prvi rezultati pokazuju da je mikroplastika prisutna u svim segmentima okruženja, uključujući more i morske organizme.

Preliminarna istraživanja mikroplastike u ribama poput barbuna i oslića pokazala su da više od 50 odsto analiziranih riba sadrži mikroplastiku, sa prosečno 2,9 komada po barbunu i 3,2 komada po osliću. Takođe, istraživanja morskih sedimenata ukazuju na prisustvo stotina komada mikroplastike, a najveći deo čine čestice polipropilena i polietilena. Ova istraživanja pokazuju umjereno do jako zagađenje morskog sedimenta u podmorju Crne Gore.

– Jasno je da je to rezultat neadekvatnog tretiranja čvrstog otpada na kopnu, koji se nakon kiša spiraju u more putem reka, ispusta ili namernog bacanja. Neophodno je nastaviti istraživanja u morskoj vodi, sedimentima i biotama, ali i podići svest o problemu čvrstog otpada, uključujući reciklažu, adekvatno odlaganje i spaljivanje otpada – poručuje dr Mačić.

Ekspedicija na Antarktik predstavlja značajnu priliku za Institut za biologiju mora da proširi saradnju na međunarodnom nivou, kako na Balkanu, tako i globalno. Ovaj projekat ne samo da doprinosi širenju znanja o zagađenju plastikom, već i jača naučnu saradnju i ističe potrebu za očuvanjem prirodnih ekosistema.