Ministarstvo finansija Crne Gore tvrdi da je budžet za narednu godinu održiv, socijalno odgovoran i razvojan, dok analitičari i ekonomski stručnjaci iznose ozbiljne rezerve prema ovim optimističnim procjenama. Sa više od četiri milijarde eura u državnoj kasi, planirano je redovno finansiranje plata, penzija, socijalnih davanja i starih dugova, ali i realizacija kapitalnih projekata. Međutim, dominantna zavisnost prihoda od naplate PDV-a i rast plata kroz program  “Evropa sad 2”  izazivaju sumnje u dugoročnu stabilnost ovog pristupa.

Prema Bojanu Paunoviću iz Ministarstva finansija, budžet je razvojni i zasnovan na značajnom investicionom zamahu. U prilog ovom optimizmu navode se povećanje prosječne zarade, minimalnih plata i penzija, kao i uvođenje nove stope PDV-a za turističku djelatnost. Paunović tvrdi da će ovakve mjere podstaći rast prihoda od PDV-a na nivo od preko 17 odsto BDP-a.

Sa druge strane, analitičar Mirza Mulešković upozorava da oslanjanje na PDV kao ključni izvor prihoda nosi ozbiljne rizike.

– Šta će se desiti ukoliko dođe do pada potrošnje, lošije turističke sezone ili odlaska stranih radnika? Sve su to scenariji koji mogu ozbiljno ugroziti planirani budžet – ističe Mulešković. On takođe naglašava da je više od 700 miliona eura namijenjeno platama u javnom sektoru, dok su kapitalni projekti, koji bi mogli podstaći dugoročni ekonomski rast, dobili gotovo duplo manje sredstava.

Finansijski konsultant Stevan Gajević priznaje da očekuje dobro punjenje budžeta od PDV-a zbog povećanja plata i potrošnje, ali upozorava da rast plata gotovo neizbježno vodi rastu cijena.

– Za građane rast cijena znači smanjenje kupovne moći, dok sa makroekonomske strane viši BDP donosi veće prihode. Međutim, ovo nije dugoročno održiv model – objašnjava Gajević.

Planovi Ministarstva finansija dodatno bi mogli biti ugroženi globalnim ekonomskim šokovima, smanjenim izvozom električne energije zbog ekološke rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja, ali i rastom uvoza usljed niske domaće proizvodne baze. Ove potencijalne prepreke sugerišu da je optimizam Ministarstva možda preuranjen.

Mulešković budžet naziva “potrošačkim”, navodeći da dominacija troškova za zarade u javnom sektoru nad ulaganjima u kapitalne projekte signalizuje manjak vizije za održivi ekonomski rast.