Firma BB Solar, u kojoj polovinu vlasništva ima Blažo Đukanović, zatražila je faktoring od 1,5 miliona eura od Investiciono-razvojnog fonda (IRF) u oktobru 2020. godine. Međutim, zahtjev za finansijsku pomoć nije bio u skladu sa propisima, jer nisu dostavljeni potrebni finansijski podaci za povezanu firmu Capital Invest, iako je IRF prvobitno zahtijevao te informacije. Ovo je otkriveno u dopisu nevladine organizacije Akcija za socijalnu pravdu (ASP), koja je iznijela niz kritika na račun IRF-a i njegovog poslovanja.

Prema tvrdnjama ASP-a, IRF je godinama služio kao sredstvo za finansiranje biznisa povezanih sa političkim partijama i interesnim grupama, dok su obični građani teško mogli dobiti povoljne pozajmice za svoje poslovne ideje. Zajmovi koje je IRF nudio bili su značajno povoljniji od onih koje nude komercijalne banke, ali su često bili rezervisani za privilegovane kompanije.

Detalji zahtjeva BB Solara i odgovora IRF-a

Kada je BB Solar, sredinom oktobra 2020. godine, uputila zahtjev za faktoringom od 1,5 miliona eura, IRF je zatražio dostavljanje niza dokumenata, uključujući finansijske izvještaje za povezana lica za posljednju poslovnu godinu, kao i presjeke bilansa za godinu podnošenja zahtjeva. Ipak, uprkos tome što nisu dostavljeni podaci za Capital Invest, firmu čiji je vlasnik Blažo Đukanović, IRF je odobrio zahtjev za faktoringom.

Capital Invest je u vlasništvu mlađeg Đukanovića, a firma je poznata po kreditima koji su odobreni u prošlosti, uključujući i kredit od 1,5 miliona eura od londonske Pireus banke, kojim je Blažov otac, Milo Đukanović, kupio akcije u Prvoj banci. Te akcije su kasnije preprodate po znatno većoj cijeni, što je starijem Đukanoviću donijelo prvi milion eura. Ova transakcija je izazvala brojne kontroverze, a pitanje zarade prvog miliona predmet je istrage tužilaštva, iako javnost nije obaviještena o fazi te istrage.

Odgovor BB Solara: “Capital Invest nije povezana firma”

Na zahtjev ASP-a za objašnjenje, BB Solar je odgovorio da Capital Invest ne treba smatrati povezanom firmom, navodeći da kompanija nema ekonomsku aktivnost i da već neko vrijeme ne ostvaruje prihode. Takođe su naglasili da su BB Solar i Capital Invest “poslovno razdvojene kompanije” te da dokumentacija o finansijskom poslovanju Capital Investa nije dostavljana ni u ranijim zahtjevima.

– Ne smatramo da ovu firmu treba sagledavati kao povezano lice BB Solara, jer je to potpuno druga priča jednog od vlasnika. Capital Invest nema nikakve poslovne povezanosti sa BB Solarom – navodi se u odgovoru menadžmenta BB Solara.

Kontinuirano finansiranje Đukanovićevih firmi

Odobravanje faktoringa za BB Solar 2020. godine nije bilo jedini put kada je IRF izašao u susret firmama povezanim sa Blažom Đukanovićem. Godinu dana kasnije, BB Solar je ponovo zatražio faktoring, ovaj put od milion eura, i opet nije dostavljena kompletna dokumentacija za Capital Invest. Ipak, IRF je odobrio zahtjev, ali je ubrzo smanjen limit na 600 hiljada eura, kao uslov da firma dobije dodatni kratkoročni kredit za likvidnost od pola miliona eura.

U međuvremenu, BB Solar je i prošle godine zatražio novih 800 hiljada eura za faktoring, dok je povezana firma BB Hidro prije nekoliko godina dobila kredit od IRF-a za izgradnju male hidroelektrane u Kolašinu. Na ovaj način, biznis Blaža Đukanovića je kontinuirano bio podržavan kroz povoljne pozajmice i otkupe od državnog investicionog fonda, što je izazvalo sumnje u nepristrasnost poslovanja IRF-a.

 Transformacija IRF-a i kritike ASP-a

Ove nedjelje, Skupština Crne Gore izglasala je zakon kojim će IRF biti transformisan u Razvojnu banku, što je izazvalo dodatne kritike ASP-a. Nevladina organizacija tvrdi da je IRF predugo bio u službi finansiranja partijski i interesno povezanih biznisa, dok su obični građani bili uskraćeni za mogućnost povoljnih pozajmica. Transformacija IRF-a u Razvojnu banku, prema ASP-u, treba da donese promjene koje će omogućiti ravnopravniji pristup finansiranju za sve građane i preduzetnike.

Pitanja ostaju: Koliko je IRF zaista nezavisan?

Odnos između IRF-a i firmi povezanih sa Đukanovićima nameće ozbiljna pitanja o transparentnosti i nezavisnosti ovog državnog fonda. U kontekstu nedostavljanja finansijskih podataka za povezane firme, a ipak odobravanja pozajmica, stvara se sumnja u selektivnost prilikom odobravanja finansijskih sredstava.

Ostaje da se vidi hoće li transformacija IRF-a u Razvojnu banku donijeti promjene koje će omogućiti pošteniju praksu u oblasti državnog finansiranja preduzeća, te hoće li odgovorni za moguće nepravilnosti biti pozvani na odgovornost. Do tada, javnost će nastaviti pratiti ove slučajeve sa velikim interesovanjem, posebno zbog povezanosti sa Đukanovićima, čije poslovne aktivnosti već godinama izazivaju kontroverze.