Premijer Milojko Spajić najavio je povećanje minimalne plate u Crnoj Gori sa 450 na 600 eura za srednjoškolce i na 800 eura za visokoškolce, uz rast ostalih plata za oko šest odsto, odustavši od obećanih 700 eura minimalca zbog dogovora sa sindikatima i poslodavcima. 

Vladinom Fiskalnom strategijom predviđeno povećanje minimalne plate sa 450 na 600 i 800 eura, što znači da će minimalac porasti za 33, odnosno za 77 odsto. Sve ostale zarade će porasti za oko šest odsto. Premijer Milojko Spajić kazao je da će od oktobra prosječna zarada iznositi 1.000 eura, dok će se minimalna plata sa 450 uvećati na 600 eura za zaposlene koji imaju završenu srednju školu, odnosno na 800 eura za one koji imaju visoku školsku spremu. Spajić je na predstavljanju Fiskalne strategije za period 2024-2027. kazao da će ostale zarade iznad budućeg minimalca rasti za oko šest odsto, piše BIRN.

Predizbornim programom “Evropa sad 2”, koji je Spajić najavio tokom izborne kampanje u junu 2023. godine, bila je obećana minimalna zarada od 700 eura, kao i prosječna od 1.000 eura.

Spajić je na predstavljanju Fiskalne strategije kazao da su iz Vlade insistirali da minimalac bude 700 eura, ali da su na zahtjev socijalnih partnera – sindikata i poslodavaca, došli do kopromisnog rješenja, kojim će prosječna minimalna zarada biti 700 eura.

Kalkulatorom koji obračunava zarade po osnovu programa “Evropa sad 2”, a koji u međuvremenu uklonjen sa sajta Evropa sad, bilo je predviđeno povećanja svih zarada za minimum 25 odsto.

Tako je osoba sa trenutnom platom od 1.000 eura prema kalkulatoru Programa “Evropa sad 2” trebala da primi gotovo 1.250 eura.

Međutim, umjesto za 250, najavljenim reformama, ovakva zarada će se uvećati za 63 eura, dok će se trošak za poslodavca smanjiti za 69 eura. Na pitanje da li je na ovaj način premijer obmanuo građane birače, šef Kabineta predsjednika Vlade Branko Krvavac je rekao da je sve što je obećano i ispunjeno, te da najveći dio zaposlenih u Crnoj Gori prima platu 450 eura.

– Ono što smo uradili je ono što smo obećali i to je ono što je održivo – rekao je Krvavac.

Prema novoj Fiskalnoj strategiji trošak za poslodavce će se za minimalnu zaradu od 600 eura uvećati za 109 eura, odnosno za čak 359 eura za neto minimalac od 800 eura.

Na pitanje kako će natjerati poslodavca da sprovedu ovo rješenje, Spajić je kazao da će im to biti zakonska obaveza kroz Zakon o radu.

Premijer je pojasnio i da će doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO) sa sadašnjih 20,5 odsto biti smanjeni tako što će biti ukinut dio od 5,5 odsto koji ide na teret poslodavca, dok će dio na teret zaposlenog sa 15 biti smanjen na 10 odsto.

Spajić je rekao i da će od 1. januara 2025. godine penzije biti povećane u prosjeku sedam ili osam odsto, što je nekih 50 do 60 eura, ako inflacija bude nula. Pojasnio je da će penzije biti dodatno povećane ako dođe do rasta stope inflacije.

Spajić nije odgovorio na pitanje novinara BIRN-a šta će biti sa uvođenjem sedmočasovnog radnog vremena koje je najavljeno u predizbornoj kampanji.

– Odluke ćemo donositi sa socijalnim partnerima i ne želim da izlazim u javnost prije dogovora. Mi sva obećana ispunjavamo – rekao je Spajić.

Premijer je istakao i da smanjenje doprinosa za Fond PIO neće smanjiti penzijie budućim penzionerima, navodeći da se one obračunavaju po osnovu bruto osnovice “koja će godinama rasti”. Naglasio je i da Fond PIO neće biti ukinut kao i da će penzije biti isplaćivane kao i do sada.

– Neće biti uvođenja, drugih, trećih stubova. Penzioni sistem ostaje isti i neće se mijenjati – kazao je Spajić.

Ministarka rada i socijalnog staranja, Naida Nišić kazala je da Fond PIO ostaje kakav je i bio i da tu promjena neće biti.

– Isplaćivanje penzija biće redovno, kao i do sada. Penzije će biti likvidne i penzioneri mogu da budu mirni. Sve najavljene fiskalne mjere će doprinijeti da se nadoknadi nedostatak Fonda, imaćemo jedan likvidan Fond – navela je Nišić.

Spajić je naglasio i da nijedan euro budućih zaduženja neće ići prema ovim mjerama, već će ići za infrastrukturne projekte ili za otplatu starog