Iako su rashodi bili manji za gotovo 80 miliona eura od planiranih, crnogorski državni budžet u prva četiri mjeseca 2025. godine završio je s deficitom od devet miliona eura. To pokazuje Izvještaj o izvršenju budžeta za period januar–april koji je objavilo Ministarstvo finansija.

Ukupni prihodi budžeta u ovom periodu iznosili su 897,5 miliona eura, što je za 13 miliona manje od planiranih 910,5 miliona. Pad prihoda posebno je evidentan kod doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, gdje je umjesto planiranih 114,1 milion eura uplaćeno tek 99,8 miliona – što predstavlja smanjenje od čak 12,6 odsto.

Sličan debakl desio se i u segmentu donacija i transfera. Ministarstvo je očekivalo 29,2 miliona eura, ali je po ovom osnovu ostvareno svega 3,5 miliona – čak 88 odsto manje od plana.

Ipak, nešto bolja slika prikazana je kod glavnih poreznih prihoda. Od poreza na dodatu vrijednost (PDV) naplaćeno je 383,9 miliona eura – za 5,8 miliona više od planiranog. Porez na dobit pravnih lica donio je 191 milion eura, što je dva miliona više od očekivanog, dok su prihodi od akciza dostigli 104,7 miliona, nadmašivši plan za 6,1 milion eura.

Poseban rast bilježe prihodi od akciza na duvan i duvanske proizvode – uvećani su za 8,3 miliona eura ili gotovo 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Samo u aprilu prihodi od akciza na duvan porasli su za 52,9 odsto. Ministarstvo finansija ocjenjuje da ovo ukazuje na jačanje legalnog tržišta cigareta.

Na rashodnoj strani, ukupni izdaci budžeta iznosili su 906,5 miliona eura, što je za 79,7 miliona manje od planiranih 986,2 miliona. Ova razlika u planiranom i izvršenom tumači se kao „ušteda“, mada je zapravo riječ o neizvršenju obaveza.

Najveće „uštede“ ostvarene su kod kapitalnog budžeta – od planiranih 65,2 miliona, realizovano je svega 43,2 miliona, što je smanjenje od 33,7 odsto. Manje je isplaćeno i za državne institucije, javni i nevladin sektor – ukupno 18 miliona eura ispod plana.

Dodatno, Ministarstvo je manje potrošilo i po drugim osnovama: 8,1 milion manje za usluge, 6,6 miliona manje za bruto zarade, 4,7 miliona na tekuće održavanje, tri miliona na materijalne troškove, 2,5 miliona na isplate tehnološkim viškovima, 2,2 miliona na subvencije i 1,4 miliona na zdravstvenu zaštitu.

Tokom istog perioda država je vratila stare dugove u iznosu od 586 miliona eura. Kada se tome dodaju deficit od devet miliona, pozajmice od 3,7 miliona i izdaci za hartije od vrijednosti u iznosu od milion eura – ukupna potreba za novcem bila je gotovo 600 miliona eura.

Ova sredstva su pokrivena novim zaduženjem u iznosu od 869,9 miliona eura, pa je na kraju aprila u državnoj kasi ostalo 276,9 miliona eura.

Za poređenje, u istom periodu prethodne godine državna kasa bila je u suficitu od 54,9 miliona eura.

Poseban finansijski teret predstavlja Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), čiji su prihodi od doprinosa iznosili 99,8 miliona eura, dok su rashodi dosezali 259,9 miliona. Time je samo Fond PIO generisao deficit od 160 miliona eura za prva četiri mjeseca 2025. godine.

Ovi podaci ukazuju na ozbiljan disbalans između planova i realnog punjenja i izvršenja budžeta, te otvaraju pitanje održivosti javnih finansija u narednom periodu.