Neto javni dug Crne Gore u naredne tri godine očekuje rast od 25 odsto, odnosno za skoro 1,2 milijarde eura, dok će bruto domaći proizvod (BDP) u istom periodu imati rast od 15 odsto. To znači da će javni dug rasti brže od ekonomije, pa će neto javni dug u odnosu na BDP porasti sa sadašnjih 56,95 odsto na 61,67 odsto, odnosno sa 4,62 na 5,79 milijardi eura.

Ove podatke sadrže trogodišnje projekcije javnog duga koje je Ministarstvo finansija objavilo uz predlog budžeta za narednu godinu. Prema Mastrihtskim kriterijumima, učešće javnog duga veće od 60 odsto BDP-a smatra se visokim, dok nova pravila za članice EU zahtijevaju da države, u trenutku učlanjenja, ne smiju imati javni dug preko 60 odsto BDP-a. To bi značilo da bi Crna Gora, ukoliko želi da postane članica 2028. godine, morala smanjiti dug za 1,67 odsto BDP-a, što bi, prema projekciji BDP-a za tu godinu od 9,4 milijarde, iznosilo 160 miliona eura.

Ovo pravilo ne važi za države koje su već članice EU, jer trenutno 12 članica ima javni dug iznad ove granice. Najveći dug u odnosu na BDP imaju Grčka (154,2 odsto), Italija (134,9 odsto) i Francuska (113,2 odsto).

Zaduživanje za otplatu dugova

Prema projekcijama Ministarstva finansija, Crna Gora će se u naredne tri godine zaduživati samo radi otplate dospjelih dugova i za potrebe kapitalnog budžeta. Za otplatu starih kredita u naredne tri godine dospijevaju obaveze od 1,88 milijardi eura: 383 miliona u 2026. godini, 1,16 milijardi u 2027. i 338 miliona u 2028. Uzimajući u obzir rast neto javnog duga za 1,2 milijarde i vraćanje dugova od 1,88 milijardi, to znači da će se država u ovom periodu zadužiti za ukupno 3,1 milijardu eura.

Fiskalna projekcija državnog budžeta do 2028. godine predviđa da će u 2026. godini nedostajuća sredstva za pokriće deficita i vraćanje dugova iznositi 704 miliona eura, koja će se obezbijediti novim zaduženjem od 488 miliona i korišćenjem depozita iz ove godine od 200 miliona.

U 2027. godini za plaćanje dospjelih dugova od 1,16 milijardi i deficita od 250 miliona eura, ukupan manjak u kasi biće 1,43 milijarde, koji će se pokriti novim zaduženjem od 718 miliona i korišćenjem depozita iz prethodne godine od 700 miliona eura. Kako u 2026. postoji deficit, depoziti od 700 miliona biće obezbijeđeni dodatnim zaduženjem te godine, koje se neće trošiti već prenijeti u 2027.

U 2028. godini nedostajuća sredstva za pokriće deficita i vraćanje dugova iznosit će 611 miliona eura, koja će se pokriti novim zaduženjem od 500 miliona i korišćenjem depozita od 100 miliona iz 2027.

Struktura trenutnog duga

Na kraju juna, Crna Gora je najviše dugovala za međunarodne obveznice emitovane proteklih godina – 2,78 milijardi eura. Dug kineskoj Eksim banci za izgradnju prve dionice auto-puta iznosi 603 miliona eura, dok IBRD duguje 251 milion, a Evropska investiciona banka (EIB) 111 miliona eura. Grupi inostranih kreditora za dva sindicirana zajma duguje se 221 milion eura.

Od domaćih povjerilaca, Vlada bankama duguje 137 miliona eura, za obveznice obeštećenja 75 miliona, opšte domaće obveznice 50 miliona, pravnim licima i preduzećima 26 miliona, a za preostalu staru deviznu štednju 10 miliona.

Dominantno je učešće spoljnjeg duga, koje na kraju juna iznosi 93,7 odsto ukupnog duga, dok unutrašnji dug čini 6,3 odsto.

Povoljna valutna struktura

Od ukupnog iznosa duga, 99,7 odsto je u eurima, a 0,3 odsto u drugim valutama, od čega 0,2 odsto u američkim dolarima i 0,1 odsto u SDR-u. Ministarstvo finansija navodi da je „povoljna valutna struktura“ rezultat unakrsnih valutnih svop aranžmana za kredit kineske Exim banke i dolarsku obveznicu iz 2024. godine, čime je izbjegnut valutni rizik.

Od ukupnog duga, 85,5 odsto je pozajmljeno po fiksnoj kamatnoj stopi. Zakonom o budžetu i Odlukom o zaduživanju za 2025. predviđena je mogućnost dodatnog zaduživanja radi stvaranja fiskalne rezerve za 2026. i 2027. godinu, a Ministarstvo finansija razmatra realizaciju potencijalnog kreditnog aranžmana ukoliko tržišni uslovi budu prihvatljivi.

Otplata duga po godinama

U 2026. godini za otplatu duga potrebno je obezbijediti 383,6 miliona eura, uključujući kredite kineske Exim banke iz 2014., domaće obveznice iz 2019. (50 miliona), kredite Svjetske banke iz 2018. i 2020. te Dojče banke iz 2023.

U 2027. godini potrebno je obezbijediti 1.165,4 miliona eura, od čega najveći dio otpada na obveznice iz 2020. (750 miliona), kinesku Exim banku iz 2014. i PBG kredite iz 2020.

U 2028. godini za otplatu duga potrebno je 338,3 miliona eura, uključujući otplatu kredita kineske Exim banke iz 2014., PBG 1 sindiciranog aranžmana, DPL kredita iz 2024. te obaveza prema međunarodnim institucijama i domaćim bankama.

Finansiranje kapitalnih i razvojnih projekata

Ministarstvo finansija navodi da će povećanje duga biti usmjereno isključivo na finansiranje kapitalnih, infrastrukturnih i razvojnih projekata, u prosjeku 350 miliona eura godišnje. Planirana su kreditna zaduženja za obrazovanje, zdravstvo, odbranu, putnu i željezničku infrastrukturu, komunalnu infrastrukturu, energetiku, digitalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Uticaj nove metodologije na javni dug

Crna Gora mora do juna naredne godine preći na novi obračun BDP-a i javnog duga prema evropskoj metodologiji ESA2010, što je uslov za zaključenje poglavlja 18 – Statistika. Novi obračun uključuje centralnu vladu, državna javna preduzeća, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća osnovana od opština i organizacije koje više od polovine prihoda ostvaruju kroz državne subvencije. Primjer Hrvatske pokazuje da prelazak na ovu metodologiju može povećati javni dug za 13 odsto BDP-a.

Vlada žirant za 125,9 miliona eura

Vrijednost aktivnih državnih garancija iznosi 476 miliona eura, od čega su korisnici povukli 330 miliona. Trenutni dug korisnika po garancijama iznosi 125,9 miliona eura, a garancije se odnose na infrastrukturne projekte, puteve, željeznice, vodovod, kanalizaciju, električnu energiju, razvoj malih i srednjih preduzeća i restrukturiranje. Zakonom i Odlukom o zaduživanju za 2025. bilo je predviđeno izdavanje garancija do 87,5 miliona eura, ali do kraja septembra nijedna garancija nije izdata.