Crnogorska ekonomija suočava se sa sve izraženijim problemom neusklađenosti rasta zarada i produktivnosti, što povećava troškove poslovanja i slabi konkurentnost zemlje. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) upozorava da su nominalne i realne zarade nakon pandemije rasle brže od produktivnosti rada, što je dovelo do povećanja jediničnih troškova rada i pogoršanja relativne troškovne konkurentnosti Crne Gore u odnosu na zemlje EU-11.

Poseban problem, prema EBRD-u, predstavlja ubrzano povećanje zarada u javnom sektoru, jer bi ono moglo dodatno otežati položaj malih i srednjih preduzeća koja se sa državnim sektorom takmiče za radnu snagu.

Ove ocjene navedene su u nacrtu nove Strategije EBRD-a za Crnu Goru za period 2026–2031. godine, koji je objavljen u okviru javne rasprave. Zainteresovane strane mogu dostaviti komentare i sugestije do 21. avgusta 2026. godine.

Banka među ključnim tranzicionim izazovima Crne Gore navodi „slabljenje troškovne konkurentnosti zbog neusklađenosti zarada i produktivnosti“. Prema njenoj ocjeni, ubrzani rast nominalnih i realnih zarada nakon pandemije nadmašio je povećanje produktivnosti rada, zbog čega su jedinični troškovi rada porasli, dok je relativna troškovna konkurentnost zemlje oslabila u odnosu na članice EU-11.

Javni sektor pritiska mala i srednja preduzeća

Na tržištu rada situacija je dodatno složena. EBRD ocjenjuje da je smanjenje poreskog opterećenja rada doprinijelo formalizaciji zaposlenosti, ali istovremeno upozorava da brz rast zarada u javnom sektoru može ugroziti konkurentnost malih i srednjih preduzeća.

„Niže poresko opterećenje podržava formalizaciju, ali brz rast zarada u javnom sektoru nosi rizik od istiskivanja malih i srednjih preduzeća“, navodi se u nacrtu strategije.

Upozorenje EBRD-a dolazi u trenutku kada Banka istovremeno registruje poboljšanje pojedinih pokazatelja na crnogorskom tržištu rada. Zaposlenost je povećana, a nezaposlenost se nalazi na istorijski niskom nivou. Ipak, iza tih pozitivnijih pokazatelja ostaju ozbiljni strukturni problemi.

Jedan od njih je velika regionalna neujednačenost. Nezaposlenost na sjeveru Crne Gore i dalje je iznad 20 odsto, navodi se u dokumentu.

Dodatni pritisak predstavlja demografija. Starenje stanovništva, smanjenje ukupnog broja stanovnika i visoka emigracija slabe ponudu radne snage. Iako se nezaposlenost mladih smanjuje, kao i udio mladih koji nijesu zaposleni niti su uključeni u obrazovanje i obuke, problem predstavljaju neusklađene vještine i slabe veze između stručnog obrazovanja i poslodavaca.

Mala preduzeća teško podižu produktivnost

EBRD problem odnosa zarada i produktivnosti povezuje i sa strukturom domaće privrede. Privatni sektor pretežno čine mala i mikro preduzeća, što im ograničava mogućnost korišćenja ekonomije obima, povećanja produktivnosti i širenja inovacija izvan relativno malog broja kompanija usmjerenih na izvoz.

Dodatni problem predstavljaju neformalna ekonomija, nepredvidive parafiskalne dažbine i veliko prisustvo državnih i opštinskih preduzeća. Prema EBRD-u, takvo okruženje narušava ravnopravnost tržišne utakmice i posebno negativno utiče na privatne kompanije koje posluju u skladu sa propisima.

Ni struktura ukupne ekonomije ne daje mnogo prostora za optimizam. Crna Gora, prema ocjeni EBRD-a, i dalje nema dovoljno diverzifikovanu privredu. Visoka zavisnost od turizma i usluga čini ekonomiju osjetljivom na spoljne, klimatske i šokove tražnje, dok nedovoljno razvijeni alternativni sektori ograničavaju njenu ukupnu otpornost.

Banka smatra da bi Crna Gora morala da ostvaruje održiv dugoročni ekonomski rast iznad tri odsto kako bi ubrzala približavanje nivou razvijenosti Evropske unije.

Za takav rast, prema EBRD-u, neophodna je veća diverzifikacija ekonomije, uključujući smanjenje zavisnosti od obalnog turizma. Taj sektor je posebno izložen spoljnim i ekološkim rizicima.

Deficit tekućeg računa dostigao 20,5 odsto BDP-a

Među ozbiljnijim makroekonomskim slabostima EBRD izdvaja i visok deficit tekućeg računa.

Preliminarni podaci iz nacrta strategije pokazuju da je deficit tekućeg računa povećan sa 17,1 odsto BDP-a u 2024. godini na čak 20,5 odsto BDP-a u 2025. godini.

Crna Gora već duže vrijeme bilježi dvocifreni deficit tekućeg računa, a EBRD to povezuje sa velikom zavisnošću od uvoza i uskom izvoznom bazom. Izvoz se dominantno oslanja na turizam i mali broj proizvoda niže složenosti.

Situacija se dodatno pogoršala tokom 2025. godine, kada je uvoz, naročito energenata, rastao brže od prihoda ostvarenih od usluga.

Banka procjenjuje da je neto stranim direktnim investicijama finansirano tek oko trećine manjka na tekućem računu. To, kako se navodi, ostavlja značajne potrebe za spoljnim finansiranjem.

Istovremeno, fiskalni deficit je tokom 2025. godine dostigao četiri odsto BDP-a.

Javni dug iznosi oko 60 odsto BDP-a, dok EBRD prenosi procjenu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da bi mogao porasti na oko 66 odsto BDP-a do 2027. godine. MMF javni dug ocjenjuje upravljivim, ali istovremeno upozorava da je izložen šokovima.

Zbog toga su, prema navodima iz dokumenta, potrebni kredibilna fiskalna strategija, kao i strukturne reforme penzionog i zdravstvenog sistema i javne uprave.

Nalazi EBRD-a tako ukazuju na ekonomiju koja, uprkos rastu zaposlenosti i istorijski niskoj nezaposlenosti, i dalje ima ozbiljne slabosti: zarade rastu brže od produktivnosti, mala preduzeća trpe pritisak javnog sektora, privreda je nedovoljno diverzifikovana, a visoki deficit tekućeg računa i potreba za spoljnim finansiranjem dodatno povećavaju njenu ranjivost.