Crnogorska ekonomija ulazi u period usporenijeg, ali i sve neizvjesnijeg rasta, dok se istovremeno produbljuju fiskalni pritisci i usporava sprovođenje ključnih reformi, pokazuje najnoviji izvještaj Evropske komisije o Programu ekonomskih reformi Crne Gore za period 2026–2028.

Nakon nekoliko godina snažnijeg ekonomskog rasta, u 2025. godini zabilježeno je usporavanje aktivnosti na 2,7 odsto, dok je u 2024. rast iznosio 3,2 odsto. Privredni rast je i dalje dominantno oslonjen na privatnu potrošnju i investicije, ali je u isto vrijeme došlo do pada izvoza. Kao glavni razlozi navode se privremeno zatvaranje Termoelektrane Pljevlja i slabiji rezultati turističkog sektora.

U narednom srednjoročnom periodu, od 2026. do 2028. godine, očekuje se stabilizacija rasta na nivou između tri i 3,2 odsto. Ipak, mijenja se i njegova struktura: domaća tražnja ostaje ključni motor, ali sa postepenim slabljenjem doprinosa, dok se istovremeno predviđa jačanje neto izvoza, koji bi tek 2028. godine mogao imati pozitivan efekat na ukupni rast.

Privatna potrošnja, koja je u 2025. godini porasla za 5,6 odsto, ulazi u fazu usporavanja. Projekcije ukazuju da će u 2026. pasti na 2,9 odsto, dok se do kraja posmatranog perioda očekuje nivo od oko dva odsto. Za razliku od potrošnje, investicije ostaju snažan oslonac rasta, prije svega zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima poput autoputa Bar–Boljare i modernizacije željezničke mreže.

Inflacija je tokom 2025. godine porasla na 3,9 odsto, što je rezultat istovremenog rasta cijena i zarada. Ipak, očekuje se njeno postepeno smirivanje, uz projekcije da bi do 2028. mogla dostići nivo od oko dva odsto.

Turizam ostaje jedan od ključnih sektora crnogorske ekonomije, a u izvještaju se naglašava njegov značaj kroz nova ulaganja i širenje avio-povezanosti. Međutim, ukazuje se i na značajne rizike, uključujući rast plata koji može narušiti konkurentnost, jačanje regionalne konkurencije, kao i moguće promjene viznih režima koje bi mogle uticati na dolazak turista sa važnih tržišta.

Na tržištu rada zabilježeni su pozitivni trendovi, pa je stopa nezaposlenosti smanjena na 10,5 odsto, uz očekivanja daljeg pada na oko 8,1 odsto. Ipak, uprkos poboljšanjima, i dalje su izraženi strukturni problemi, posebno kada je riječ o nezaposlenosti mladih, žena i niskokvalifikovane radne snage.

Jedan od najvećih makroekonomskih izazova ostaje spoljnji deficit, koji je u 2025. dostigao čak 20,5 odsto BDP-a. Do ovako visokog nivoa došlo je usljed pada izvoza, rasta uvoza i stagnacije u sektoru usluga.

Iako se očekuje njegovo smanjenje na oko 14,6 odsto BDP-a do 2028. godine, Evropska komisija ocjenjuje da su te projekcije optimistične. Takođe se ističe da strane direktne investicije pokrivaju samo dio deficita, dok se značajan dio tih ulaganja usmjerava u sektor nekretnina, što dodatno ograničava njihov razvojni efekat.

U oblasti javnih finansija, podaci pokazuju da je budžetski deficit u 2025. godini iznosio 4,3 odsto BDP-a, što je znatno iznad planiranog nivoa. Do povećanja deficita došlo je zbog većih izdataka za socijalna davanja, zdravstvo i subvencije.

Ukupna javna potrošnja dostigla je 45,4 odsto BDP-a, dok su prihodi iznosili 41,1 odsto. U izvještaju se posebno upozorava da se budžet u velikoj mjeri oslanja na indirektne poreze, što povećava osjetljivost javnih finansija na ekonomske promjene.

Planirano smanjenje deficita na 3,3 odsto u 2026. i 2,8 odsto u 2028. godini ocjenjuje se kao rizično, jer nije praćeno dovoljno konkretnim mjerama. Istovremeno, javni dug bi mogao porasti na 69,4 odsto BDP-a u 2026. godini, nakon čega bi uslijedilo blago smanjenje, ali bi nivo i dalje ostao iznad zakonski propisanog limita. Posebno se naglašavaju visoke potrebe refinansiranja duga, koje dostižu vrhunac 2027. godine.

Dodatno, struktura javne potrošnje pokazuje da najveći dio sredstava odlazi na plate, socijalna davanja i zdravstvo, što ograničava prostor za razvojne investicije. Takođe se konstatuje da fiskalna pravila nijesu adekvatno sprovedena, kao i da Fiskalni savjet još uvijek nije uspostavljen, uprkos ranijim pokušajima.

Reformski procesi obuhvataju unapređenje poslovnog ambijenta, digitalnu i zelenu tranziciju, reformu državnih preduzeća i razvoj ljudskog kapitala. Za njihovu realizaciju planirana su sredstva u okviru evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan.

Međutim, u izvještaju se ocjenjuje da su efekti reformi do sada ograničeni, te da se njihov uticaj na rast, zaposlenost i budžetske prihode očekuje samo u umjerenom obimu.

Ukupna ocjena Evropske komisije pokazuje da Crna Gora i dalje ima stabilan, ali krhak model ekonomskog rasta, koji se pretežno oslanja na potrošnju, uvoz i turizam. Uz izražene spoljne i fiskalne neravnoteže, upozorava se da bi bez odlučnijeg sprovođenja reformi i jačanja fiskalne discipline dugoročna makroekonomska stabilnost zemlje mogla biti ozbiljno ugrožena.