Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), uz saglasnost Vlade, može predložiti vanredno usklađivanje penzija ukoliko procijeni da povećanje koje se dobije kroz zvaničnu formulu usklađivanja nije dovoljno ili da su penzioneri oštećeni zbog razlika u periodima statističkih obračuna.

Upravni odbor Fonda PIO je, na osnovu statističkih podataka i formule iz zakona, donio odluku da penzije za januar budu povećane za 0,38 odsto. Odluka je izazvala negodovanje penzionerskih udruženja, dok Fond nije odgovorio “Vijestima” na pitanja na osnovu kojih podataka je došao do ove računice i da li će predložiti vanredno usklađivanje, kao što je to učinjeno u 2023. godini. Isplata januarske penzije počinje 19. februara, dok se njen obračun obično završava do 13. dana u mjesecu, što znači da bi eventualna odluka o vanrednom usklađivanju mogla biti donijeta do tada.

Prema informacijama “Vijesti”, Upravni odbor Fonda PIO je koristio zvaničnu formulu i podatke Monstata prema kojima je u posljednjem dijelu prošle godine inflacija iznosila 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok su bruto zarade povećane za 0,4 odsto. Na osnovu ovih podataka, došlo se do januarskog povećanja od 0,38 odsto. Zakon predviđa da se veći procenat (rasta zarada ili inflacije) množi sa 0,75, a niži procenat sa 0,25, a zbir ta dva broja čini procenat usklađivanja.

Matematički obračun izgleda ovako: 0,75 × 0,4 = 0,3, a 0,25 × 0,3 = 0,075, što daje zbir od 0,375, a Upravni odbor Fonda PIO zaokružio je na 0,38 odsto.

Penzije se od 2022. godine usklađuju tri puta godišnje, u januaru, maju i septembru, na osnovu statističkih kvartalnih podataka o rastu cijena i neto zarada. Problem nastaje jer godina ima četiri kvartala, a penzije se usklađuju tri puta.

U maju 2022. godine formula je pokazala da penzije treba povećati za 5,5 odsto, ali je Fond PIO tada ocijenio da ovo nije dovoljno zbog veće inflacije i gubitka jednog kvartala u obračunu, pa je predložio dodatno povećanje od 2,95 odsto. Vlada je to prihvatila, pa su penzije u tom mjesecu povećane ukupno za 8,45 odsto.

Slično se desilo u septembru iste godine: formula je pokazala povećanje od 2,55 odsto, a na predlog Fonda, Vlada je odobrila dodatno usklađivanje od 2,45 odsto, pa su penzije ukupno povećane za pet odsto. Ukupno, sa tri redovna i dva vanredna usklađivanja, penzije su 2022. godine porasle 17 odsto.

Fond je pravo da predloži vanredna usklađivanja zbog problematičnog obračuna iz formule dva puta iskoristio u 2023. godini, kada je na njegovom čelu bio Ranko Aligrudić, uz saglasnost tadašnjeg ministra finansija Aleksandra Damjanovića i konačnu odluku tadašnje Vlade premijera Dritana Abazovića.

Na početku 2023. godine naplata doprinosa za PIO bila je skoro izjednačena sa potrebnim iznosom za isplatu penzija, što se prvi put dogodilo nakon 40 godina. U aprilu je naplata doprinosa iznosila 43,5 miliona eura, dok je za isplatu penzija bilo potrebno 43,6 miliona eura. Razlika se povećala nakon redovnih i vanrednih usklađivanja iz maja i septembra.

Međutim, u oktobru 2024. godine, kroz program “Evropa sad 2”, Vlada je prepolovila procenat doprinosa za zarade sa 20,5 na 10 odsto. To je dovelo do toga da je tokom 2025. godine od doprinosa za PIO naplaćeno 353 miliona eura, dok je za isplatu penzija bilo potrebno 796 miliona eura, što znači deficit od 443 miliona eura. Svako povećanje penzija sada bi dodatno povećalo ovaj deficit. U budžetu za ovu godinu očekuje se prihod od doprinosa od 400 miliona, dok je projektovani iznos za penzije 837 miliona.

Najteže su pogođeni penzioneri kojima je minimalna penzija zamrznuta na 450 eura protekle dvije godine. Nakon januarskog povećanja od 0,38 odsto, to znači dodatak od svega 1,71 euro. Zvanična inflacija u tom periodu iznosila je 6,1 odsto, što je značajno smanjilo realnu vrijednost njihove penzije.

Savjetnica predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića za održivi razvoj, Olivera Vukajlović, kazala je “Vijestima” da ovo povećanje jasno pokazuje koliko je trenutni penzioni sistem udaljen od potreba građana.

– Penzioneri ne smiju biti kolateralna šteta ekonomskih politika i budžetskih prioriteta koji nijesu u dovoljnoj mjeri usmjereni ka njihovim potrebama. Povećanje penzija od svega 0,38 odsto, odnosno manje od dva eura, jasno pokazuje koliko je današnji sistem udaljen od stvarnih potreba ljudi koji su decenijama gradili ovu državu. Ovo povećanje je rezultat redovnog zakonskog usklađivanja sa rastom plata, ali zbog slabog rasta zarada ono ne može pratiti rast troškova života. Kada se uzme u obzir inflacija i promjene koje je donio program “Evropa sad 2”, jasno je da bi penzije trebalo prvenstveno usklađivati sa stvarnim rastom cijena, što bi u ovom trenutku značilo znatno veće povećanje – kazala je Vukajlović.

Ona je dodala da usporavanje privrede, posebno u turizmu, ograničava rast zarada, jer povećanje PDV-a i akciza smanjuje konkurentnost i prostor za veće plate.

– Bez rasta plata nema ni održivog rasta penzija. Istovremeno, budžetski prioriteti šalju pogrešnu poruku. Vlada ne smije dozvoliti da se izdvajanja za političke partije povećaju za 75 odsto, sa 8 na 14 miliona eura, dok se penzionerima penzije uvećavaju za svega 0,38 odsto. Potrebna je odgovorna i razvojno orijentisana politika, zasnovana na jačanju privrede i pravednijoj raspodjeli javnih sredstava. Samo tako buduća povećanja penzija mogu biti stvarna i dostojna ljudi koji su cijeli život radili i doprinosili razvoju ove države – zaključila je Vukajlović.