Crna Gora i Francuska početkom septembra potpisale su međudržavni sporazum koji predviđa sprovođenje prioritetnih projekata i finansijsku saradnju, sa ciljem realizacije niza strateških investicija. U planu je zajednički rad na gradnji univerzitetske bolnice u Podgorici, novog sjedišta Vlade u budućem “Montenegro business district-u”, razvoju dionica auto-puta i brzih cesta, unapređenju elektromreže i jačanju digitalne transformacije.

Sporazum predviđa da Francuska pruži podršku u pripremi studija, kupovini mašina, opreme i materijala. Za realizaciju projekata biće potpisivani posebni ugovori o izvozu, nabavkama, uslugama i građenju, koje će pripremati institucije i kompanije obje države, uz odobrenje vlasti i u skladu sa zakonom.

Posebno je naglašeno da ovi ugovori neće podleći procedurama domaćeg Zakona o javnim nabavkama, što znači da se francuske kompanije mogu birati mimo standardnih procedura. Član 13 Zakona navodi da se on ne primjenjuje na međunarodne ugovore sa zemljama EU koji se sprovode zajednički i na obostranu korist, uz obavezno obavještavanje Evropske komisije, pišu Vijesti.

Sporazum detaljno definiše i proceduru nabavke: Vlada Francuske dostavlja Vladi Crne Gore listu odabranih i kvalifikovanih francuskih dobavljača zainteresovanih za realizaciju projekta, a izbor se vrši direktnim pregovorima koji rezultiraju potpisivanjem komercijalnih ugovora. Aktivnosti se realizuju kroz sporazume, konvencije, programe i projekte koje pripremaju nadležne institucije i kompanije iz obje države.

Skupština Crne Gore dala je zeleno svjetlo za sporazum sredinom oktobra, a zakon o potvrđivanju istog proglasio je predsjednik Jakov Milatović.

U dokumentu se posebno ističe da dvije države u ugovorima ne smiju nuditi niti prihvatati bilo kakvu neprimjerenu novčanu ili drugu korist, koja bi bila nezakonita ili koruptivna.

– Vlada Crne Gore i Francuske obavezuju se da projekti obuhvaćeni ovim sporazumom neće dovesti do koruptivnih radnji i da će se međusobno informisati o svim sumnjivim okolnostima, preduzimajući potrebne mjere u predviđenom roku. U slučaju nepoštovanja, Francuska zadržava pravo da odbije odobravanje ugovora, obustavi isplate ili zahtijeva prijevremenu otplatu trezorskih zajmova – navodi se u sporazumu koji su potpisale ministarka javnih radova Majda Adžović i francuska ambasadorka An Mari Maske.

Francuska je izrazila i spremnost da finansira prioritetne projekte putem grupe svojih razvojnih agencija, uključujući AFD, “Proparco” i “Expertise France”, nudeći Crnoj Gori finansiranje studija izvodljivosti i pilot projekata, direktne državne zajmove, kredite sa i bez državne garancije, kao i donacije Fonda za studije i podršku privatnom sektoru (FASEP).

Sporazum predviđa da za finansiranje više projekata budu potpisani dodatni finansijski sporazumi, pri čemu Crna Gora zadržava pravo izbora najboljeg modela finansiranja. Pored donacije od milion eura za preliminarni dizajn nove univerzitetske bolnice, planirana su i dodatna finansiranja kroz zajmove francuskog trezora, bankarske kredite uz garanciju “Bpifrance Assurance Export” i sredstva koja se moraju koristiti za kupovinu francuskih dobara i usluga, dok se do 50 odsto sredstava može koristiti za crnogorske ili druge strane dobavljače.

Izvještaj o procjeni uticaja sporazuma (RIA) navodi da je cilj dokumenta otklanjanje sistemskih prepreka u planiranju i realizaciji velikih projekata, jačanje kapaciteta domaćih institucija, lakši pristup međunarodnim fondovima i efikasnije upravljanje resursima. RIA upozorava da bi prepreke mogle biti nedostatak resursa, otpor zainteresovanih strana, tehnička i infrastrukturna neadekvatnost, te politička koordinacija, a monitoring će obavljati Ministarstva zdravlja, finansija i javnih radova.

U RIA se navodi da su ključni izazovi višeslojni: nedostatak međunarodnih partnerstava, ograničeni kapaciteti domaćih institucija za strateško planiranje i implementaciju, nedostatak stručnog kadra, slabija međuresorska koordinacija, ograničena upotreba savremenih metodologija i otežan pristup međunarodnim finansijskim instrumentima.

Ministarstvo finansija je naglasilo da potpisivanje sporazuma neće uticati na poslovni ambijent i da za sprovođenje projekata nije potreban novac iz državne kase.

Kada je u pitanju infrastruktura, premijer Milojko Spajić je prošle godine najavio mogućnost finansiranja projekata kroz javno-privatna partnerstva, što omogućava realizaciju velikih investicija na fiskalno održiv način. Tada je istakao da francuska kompanija “Bouygues” planira radove na devet dionica auto-puteva i brzih cesta, osim one Mateševo-Andrijevica, navodeći da su imali iskustvo sličnih radova u Hrvatskoj.

Spajić je također predstavio plan centralizacije državne uprave, gdje bi na jednom mjestu radilo osam do devet hiljada zaposlenih. Po njegovim riječima, taj korak omogućio bi efikasniju upravu, smanjenje gužvi, bezbjednije uslove rada, zelenu tranziciju i upotrebu solarnih panela, dok bi se preostali prostori mogli izdavati, čime bi se značajno smanjili troškovi ili ih potpuno eliminisali.

Sve u svemu, iako sporazum formalno obećava efikasnu realizaciju infrastrukturnih projekata i saradnju protiv korupcije, višeslojni problemi u domaćim institucijama, potencijalna zavisnost od francuskog finansiranja i diskrecioni prostor za Francusku u kontroli ugovora ostavljaju ozbiljne sumnje u njegovu stvarnu efikasnost.