Crna Gora se i ovog ljeta našla među evropskim državama s najvećim stopama inflacije. Prema podacima Monstata, godišnja stopa inflacije u julu iznosila je 4,7 odsto, što znači da su cijene u korpi roba i usluga u Crnoj Gori u odnosu na isti mjesec prošle godine porasle gotovo dvostruko više nego prosjek u državama Evropske unije. Inflacija u Crnoj Gori od početka godine bilježi skoro konstantan rast, sa mjesečnim stopama od 3,2 do 4,7 odsto.

Za poređenje, prosječna stopa inflacije u 27 članica Evropske unije iznosi 2,4 odsto, dok je u eurozoni inflacija bila dva odsto. Eurostatova statistika obuhvata 30 evropskih država, uključujući i zemlje iz šengenske zone koje nisu članice EU, poput Švajcarske, Norveške i Islanda. Od ovih 30 država, samo Rumunija (6,6 odsto) i Estonija (5,6 odsto) imaju veće stope inflacije od Crne Gore. S druge strane, najniže stope inflacije u julu imale su Kipar i Švajcarska sa po 0,1 odsto, dok su Francuska, Irska, Italija i Njemačka imale stope između 0,9 i 1,8 odsto.

Zdravstvo: ljekovi i medicinske usluge poskupjeli drastično

Najveći šok u Crnoj Gori izaziva rast cijena u oblasti zdravstva. Prema podacima Monstata, cijene proizvoda i usluga iz grupe zdravstvo (ljekovi, medicinska sredstva, pregledi, zdravstvene usluge) u julu su porasle za 12,8 odsto. U isto vrijeme, prosjek u EU je iznosio 2,8 odsto, a u eurozoni 2,4 odsto.

Farmaceutski proizvodi posebno su drastično poskupjeli – ljekovi su u Crnoj Gori u julu poskupjeli 14,5 odsto. Za poređenje, u članicama EU ljekovi su u prosjeku poskupjeli 2,1 odsto, dok je u eurozoni rast iznosio 1,6 odsto. Najveći rast u EU zabilježila je Italija sa 5,9 odsto, što je i dalje skoro tri puta manje nego u Crnoj Gori.

Šest evropskih država imalo je pad cijena farmaceutskih proizvoda: Slovačka (-1,8 odsto), Francuska (-1,5 odsto), Švajcarska (-1,2 odsto), Španija (-0,3 odsto) i Island (-0,1 odsto). U većini drugih država rast cijena ljekova bio je simboličan – Češka 0,1 odsto, Belgija 0,4 odsto, Luksemburg 0,7 odsto, Finska 0,9 odsto, Njemačka 1,4 odsto.

Kirije i stanovanje: najviše poskupjele u Evropi

Cijene stanovanja u Crnoj Gori bilježe dramatičan rast. Usluga definisana kao “stvarne rente koje plaćaju stanari za primarno boravište” u julu je porasla 21,4 odsto na godišnjem nivou. U Evropskoj uniji prosjek je 3,1 odsto, dok je u eurozoni 2,9 odsto.

Cijene usluga održavanja i popravke stanova u Crnoj Gori porasle su za 16,3 odsto, dok je u EU prosjek 1,9 odsto, a u eurozoni 1,7 odsto. Najbliži rastu kakav je zabilježen u Crnoj Gori bila je Belgija (9,7 odsto). Većina evropskih zemalja bilježila je simbolično povećanje ili pad cijena.

Hrana i piće: poskupljenje veće nego u EU

Rast cijena hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori u julu iznosio je 5,2 odsto, što je više nego u EU (3,9 odsto) i eurozoni (3,2 odsto). Dvije države imale su pad stopa cijena hrane – Švajcarska (-0,9 odsto) i Kipar (-2 odsto).

Najviše su poskupjeli voće i meso: cijena voća u Crnoj Gori porasla je 20,7 odsto, dok je u EU rast bio 9,5 odsto, a u eurozoni 7,4 odsto. Najveći rast voća u Evropi zabilježen je u Rumuniji (28,8 odsto), Mađarskoj (26,7 odsto), Bugarskoj (24,4 odsto) i Estoniji (22,1 odsto). Cijena mesa u Crnoj Gori porasla je pet odsto, dok je prosjek u EU 4,1 odsto, a u eurozoni 4,3 odsto.

Jestiva ulja i masti: Crna Gora u suprotnosti sa Evropom

Cijene jestivih ulja i masti u Crnoj Gori porasle su za 12,7 odsto, dok su u većini evropskih zemalja pale. U EU prosjek je -6 odsto, a u eurozoni -9,1 odsto. Najveći pad cijena zabilježen je u Španiji (-35,6 odsto), Grčkoj (-20,3 odsto), Portugalu (-14,2 odsto) i Kipru (-12 odsto). Jedine države u kojima je rast bio veći od crnogorskog su Letonija (14,9 odsto), Slovačka (14,6 odsto), Estonija (14,5 odsto) i Slovenija (13,4 odsto).

Pregled: Crna Gora na evropskom vrhu po rastu cijena

U gotovo svim ključnim grupama proizvoda i usluga Crna Gora bilježi znatno veći rast cijena nego evropske države – ljekovi, kirije, hrana, jestiva ulja, usluge stanovanja i popravke stanova. Rast cijena u julu 2025. jasno stavlja Crnu Goru među rekorderke u Evropi, što dodatno opterećuje standard građana i povećava troškove života.