Već 15 dana Ministarstvo finansija (MF) ćuti o rati koju je platilo Eksim banci za auto-put, odbijajući da odgovori na pitanja “Dana” od 22. januara. Riječ je o isplatama koje se obavljaju svake godine 21. januara i 21. jula, počev od 2021. godine, piše Dan.

Iako je Ministarstvo, otkako je na čelu resora Novica Vuković, naviklo da često izbjegava odgovore medijima, ovog puta je razlog vjerovatno povezan sa povećanjem januarske rate zbog hedžing aranžmana. Taj aranžman je prvi put sklopljen 2021. godine, a zatim ponovo 2024. i 2025. Posljednji put hedžing je ugovoren u aprilu 2025. godine, po kamati od 1,46 odsto, dok je prethodna kamata iznosila 0,98 odsto. Od hedžing aranžmana do sada su ostvarene višemilionske uštede. Sam kredit kod Eksim banke, u iznosu od 944 miliona dolara, uzet je po kamati od dva odsto.

Analizom parametara može se samo pretpostaviti da je rata veća zbog hedžinga, jer tačnu informaciju posjeduje isključivo Ministarstvo finansija, koje ne odgovara na upite od 22. januara. Dvoje ekonomista, koje smo konsultovali, takođe smatraju da je povećanje rate posljedica hedžinga, ali nisu željeli javno da komentarišu zbog nedostatka preciznih podataka.

Da postoji osnovana sumnja da je januarska rata povećana zbog hedžing aranžmana, pokazuje i praksa Ministarstva finansija: svaki 21. januar i 21. juli ranije su objavljivali saopštenja o uštedama ostvarеним hedžingom, bez prethodnih upita medija. Sada, kada hedžing očigledno predstavlja trošak umjesto uštede, predstavnici ministarstva izbjegavaju odgovore, vjerovatno plašeći se reakcije javnosti, slično kao što se proteklih dana diskutuju penzije, čiji je rast u prosjeku iznosio dva eura ili 0,38 odsto, što je izazvalo kritike prema Fondu PIO i Vladi.

Tačan iznos povećanja januarske rate zbog hedžinga ne može se izračunati jer nedostaje plan otplate, odnosno amortizacioni plan kredita. Međutim, analiza podataka iz prošlih godina daje dobar osnov za procjenu. U julu 2025. godine rata bez hedžinga iznosila je 33,8 miliona eura, dok je sa hedžingom bila 33,18 miliona, što je rezultovalo uštedom od oko 600.000 eura. Tada je kurs dolara bio 1,165, a kamata 0,98 odsto. U januaru 2026. kurs dolara bio je 1,172, dok je kamata porasla na 1,46 odsto. Logično je pretpostaviti da bi u julu 2025. godine, sa većom kamatom, rata takođe bila veća, ali precizan izračun nije moguć zbog nedostatka podataka.

Podaci iz 2024. godine, objavljeni u izvještaju DRI, pokazuju da je u julu te godine plaćeno 6,7 miliona eura kamate, odnosno 3,3 miliona nakon primjene hedžinga. Ovo važi za kamatu od 0,98 odsto. Da je kamata bila 1,46 odsto, iznos bi bio znatno veći, mada bi rata i dalje bila manja zahvaljujući nižem kursu dolara u tom periodu. Možemo pretpostaviti da bi kamata iznosila oko šest miliona, ali preciznije tvrdnje zahtijevaju podatke koje posjeduje samo Ministarstvo finansija.

Nadamo se da će funkcioneri izaći iz svojih udobnih fotelja i konačno javnosti saopštiti kolika je tačno rata Eksim banci i koliko je povećana zbog hedžing aranžmana. Kada su hedžingom ostvarivali uštede, Ministarstvo nije imalo problem da sazove pres-konferencije i daje video izjave. Takođe, nadamo se da neće biti potrebno čekati mjesec-dva na odgovor na jednostavna pitanja, kao što je slučaj sa “Danom”.

Ćutanje Ministarstva nije jedini razlog za naše pretpostavke, ali jasno pokazuje da je u igri povećanje troškova koje javnost ima pravo da zna.