Elektroprivreda Crne Gore AD Nikšić zatražila je od Vlade Crne Gore saglasnost za novo dugoročno kreditno zaduženje vrijedno do 64,22 miliona eura, koje bi bilo iskorišćeno za realizaciju deset projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije. Iako se projekti predstavljaju kao važan korak ka energetskoj tranziciji i povećanju domaće proizvodnje električne energije, zahtjev dolazi u trenutku kada kompanija pokušava da popravi finansijske pokazatelje nakon teške poslovne godine.

Prema Informaciji koju je pripremilo Ministarstvo energetike i rudarstva, riječ je o portfelju projekata ukupne instalisane snage 95,87 MWp, za koje je projektovana godišnja proizvodnja od 124.518 MWh električne energije. Zahtjev za zaduženje podnesen je u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, koji propisuje da se privredna društva u većinskom državnom vlasništvu mogu dugoročno zaduživati samo uz prethodnu saglasnost Vlade.

Planirani investicioni paket obuhvata projekte Solari 5000+, SE Željezara, SE Brana Vrtac, SE Brana Slano, SE Brana Krupac, SE Kapino Polje L1, SE Kapino Polje L2, SE Kapino Polje B1, SE Kapino Polje B2 i Krupac 47 – I faza.

U dokumentaciji se navodi da su projekti međusobno povezani i komplementarni, te da bi trebalo da doprinesu povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, jačanju energetske sigurnosti Crne Gore i ispunjavanju obaveza u procesu energetske tranzicije.

Prema finansijskim projekcijama, deset projekata bi u prvoj punoj godini rada trebalo da ostvari prihod od oko 20,7 miliona eura, dok je projektovana EBITDA procijenjena na približno 20 miliona eura. Interna stopa prinosa iznosi 30,44 odsto, neto sadašnja vrijednost procijenjena je na oko 196,2 miliona eura, a očekivani period povrata investicije je 3,29 godina.

Dokumentacija navodi i da pokazatelji servisiranja duga, odnosno DSCR od 2,21 i LLCR od 2,47, ukazuju na sposobnost urednog vraćanja kreditnih obaveza. Upravo na tome EPCG zasniva ključni argument za novo zaduženje – tvrdnju da bi kredit trebalo da se otplaćuje iz novčanih tokova koje sami projekti generišu, kao i iz redovnog poslovanja kompanije.

Posebno se ističe da za ovo zaduženje nije predviđeno izdavanje državne garancije niti direktno pokriće iz državnog budžeta. EPCG navodi i da je do sada već uložila oko 18,9 miliona eura sopstvenih sredstava u realizaciju projekata, pa bi odobravanje kredita omogućilo povrat dijela ranije uloženog novca i poboljšanje likvidnosti kompanije.

Kod projekta Solari 5000+ dodatno se naglašava mogućnost prefakturisanja približno 90 odsto investicione vrijednosti krajnjim korisnicima, čime bi se, prema procjeni kompanije, značajno smanjila stvarna kreditna izloženost EPCG.

Međutim, finansijska slika državne energetske kompanije nije bez izazova. EPCG je tokom postupka dostavila dopunjene finansijske podatke za prvi kvartal 2026. godine, prema kojima je ostvarila pozitivan neto rezultat od približno 38,5 miliona eura, dok je EBITDA iznosila oko 45,8 miliona eura.

U dokumentima se navodi da rezultati iz 2025. godine nijesu u potpunosti reprezentativni za procjenu kreditne sposobnosti kompanije, jer su bili opterećeni vanrednim okolnostima, prije svega dugotrajnim remontom Termoelektrane Pljevlja i nepovoljnim hidrološkim uslovima.

Ipak, prethodna godina ostavila je značajne posljedice na poslovanje EPCG. Kompanija je 2025. završila sa gubitkom od oko 92 miliona eura, što je bilo povezano sa zastojem Termoelektrane Pljevlja tokom ekološke rekonstrukcije.

Tokom iste godine EPCG je zaključila pet kreditnih aranžmana ukupne vrijednosti 88,5 miliona eura za nabavku električne energije. Krediti su uzeti kod Erste banke, Zirat banke, CKB-a i dva puta kod Hipotekarne banke.

Najveći pojedinačni kredit iznosio je 50 miliona eura i uzet je kod Erste banke. Prema revizorskom izvještaju, ugovor o kreditu zaključen je 10. jula, a sredstva su bila namijenjena finansiranju i refinansiranju kupljene električne energije.

Na kraju 2025. godine obaveze EPCG po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita dostigle su 207,8 miliona eura, dok su godinu ranije iznosile 11,8 miliona eura. To predstavlja razliku od gotovo 100 miliona eura u odnosu na prethodni period. Istovremeno, koeficijent zaduženosti kompanije povećan je na 17,35 odsto, što je tri puta više nego 2024. godine kada je iznosio 5,7 odsto.

Na potencijalne rizike ukazalo je i Ministarstvo finansija. Iako je ocijenjeno da se radi o razvojnim i zelenim investicijama koje imaju karakter kreditno samoodrživih projekata, resor finansija upozorio je da je EPCG u 2025. godini poslovala sa značajnim gubitkom i pogoršanim pokazateljima likvidnosti.

Ministarstvo je naglasilo potrebu za pažljivijim upravljanjem finansijskim rizicima, boljim planiranjem investicija i kontrolom likvidnosti, posebno imajući u vidu veliki investicioni ciklus i mogućnost novih zaduživanja.

Nakon analize dopunjenih podataka za prvi kvartal 2026. godine, Ministarstvo finansija ipak je zaključilo da Vlada može razmotriti davanje saglasnosti za novo kreditno zaduženje.

Ministarstvo energetike i rudarstva ocijenilo je da ovaj investicioni portfelj ima strateški značaj za Crnu Goru jer bi trebalo da doprinese većoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, smanjenju zavisnosti od uvoza, jačanju energetske sigurnosti i ostvarivanju ciljeva energetske tranzicije.

Ipak, iako se kredit formalno ne oslanja na državnu garanciju, novo zaduženje dolazi u periodu kada najveća državna energetska kompanija značajno povećava obim kreditnih obaveza. Projekti bi, prema planovima, trebalo sami da stvaraju sredstva za otplatu, ali će njihova realizacija zahtijevati strogo praćenje troškova, prihoda i ukupne finansijske održivosti EPCG.