Odbor za ekonomiju Crne Gore je, sa sedam glasova za i četiri protiv, podržao Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu i Odluku o zaduživanju. Iako su se poslanici upoznali sa Nacrtom programa ekonomskih reformi za period 2026–2028, rasprava je otkrila niz izazova i potencijalnih problema za državni budžet.

Ministar finansija Novica Vuković najavio je da će se Crna Gora u narednoj godini zadužiti najmanje 710 miliona eura, od čega će najveći dio, 383,6 miliona, biti namijenjen za redovnu otplatu zajma Eksim banci. Za finansiranje preostalih potreba koristiće se depozit iz tekuće godine, ali i novo zaduženje od pola milijarde eura, što dodatno naglašava zavisnost budžeta od dugovanja.

– U naredne tri godine dospijeva dug od dvije milijarde eura, uz kamate od oko 600 miliona, dok Odlukom o zaduživanju postoji mogućnost dodatnog zaduženja do milijarde, prvenstveno radi stvaranja fiskalne rezerve za 2027. i 2028. godinu – objasnio je Vuković, naglašavajući da ova opcija ne znači automatski dodatno zaduživanje, ali otvara prostor za buduće finansijsko opterećenje.

Vuković je dalje istakao da se očekuje deficit od 278 miliona eura naredne godine, iako se planira suficit tekuće potrošnje, dok se kapitalni izdaci finansiraju upravo kroz dugove, što ukazuje na oslanjanje budžeta na kreditnu politiku umjesto na stvaranje novih vrijednosti.

Tokom sjednice, poslanik Nikola Milović (DPS) ocijenio je da budžet odražava pogrešnu ekonomsku politiku i upozorio građane na neizbježno stezanje kaiša. Prema njegovim riječima, rast od 3,2 odsto i inflacija od oko 3,5 do 3,6 odsto nisu dovoljni za dostojan život, dok država postaje zavisna od dugova i poreza, a ne od produktivnog ekonomskog razvoja.

Slično mišljenje iznio je i Miloš Konatar (GP URA), naglašavajući da rast BDP-a od 3,2 odsto više odražava stagnaciju nego dinamičan razvoj privrede. Podsjetio je da je Fiskalna strategija predviđala rast od 4,8 odsto za isti period, dok je dug umjesto smanjenja zapravo povećan.

Predsjednik Odbora za ekonomiju, Boris Mugoša (SD), upozorio je da finansijski plan nije razvojno orijentisan, s obzirom na to da se za investicije opredjeljuje manje od jednog procenta budžeta.

– Crnogorska ekonomija raste, ali se ne razvija – zaključio je Mugoša, sugerišući da dugoročne posljedice ovog plana mogu biti ozbiljne.

S druge strane, poslanici Zdenka Popović (Demokrate) i Tonći Janović (PES) istakli su socijalnu i razvojnu dimenziju budžeta. Popović je ocijenila da je budžet socijalno odgovoran i razvojni, dok je Janović naglasio da se zarade i penzije isplaćuju iz realnih sredstava, uz prihodnu stranu koja premašuje rashode za oko 200 miliona eura. Ipak, nijedna od ovih procjena ne mijenja činjenicu da značajan dio sredstava dolazi iz novih zaduženja.

Pored pitanja zaduženja, tokom sjednice je pokrenuta i inicijativa Miloša Konatara da se održi kontrolno saslušanje o ekološkoj situaciji u Pljevljima, nakon rekonstrukcije Termoelektrane. Ukoliko i druga dva odbora prihvate inicijativu, ministri energetike i ekologije, Admir Šahmanović i Damjan Ćulafić, te rukovodioci EPCG i Agencije za zaštitu životne sredine biće saslušani, što pokazuje da fiskalna pitanja idu ruku pod ruku s ekološkim izazovima.

Analiza ovog budžeta jasno pokazuje da se Crna Gora i dalje oslanja na dugove za pokrivanje osnovnih potreba i kapitalnih ulaganja, dok dugoročna održivost i stvaranje novih vrijednosti ostaju upitni.