Na okruglom stolu održanom juče u Ministarstvu finansija, predstavnici različitih sektora i analitičari su iznijeli svoje stavove o nacrtu fiskalne strategije, ističući značajno odstupanje od predizbornih obećanja vladajuće partije.

Direktor “Fidelity Consultinga” Miloš Vuković je naglasio da nijedno od ključnih obećanja, poput minimalne plate od 700 eura, prosječne penzije od 600 eura, povećanja plata za 25% za sve zaposlene sa primanjima iznad 565 eura, radnog vremena od sedam sati, ili pune zaposlenosti, nije ispunjeno do prvog novembra ove godine kako je obećano u programu “Evropa sad 2”.

Kritike učesnika okruglog stola

Učesnici okruglog stola su jednoglasno ocijenili da se ne čini dovoljno na smanjenju državne administracije, već da se ona samo uvećava. Istaknuto je da se povećanja neto plata predstavljaju kao značajan napredak, dok se istovremeno urušava Fond PIO koji će biti u minusu kada se ukinu doprinosi u iznosu od 400 miliona eura. Takođe, ukazano je na nepravedno izjednačavanje plata početnika i iskusnih radnika, kao i penzija osoba koje su radile 40 godina i onih sa samo 15 godina radnog staža.

Sindikalni predstavnici su iznijeli stav da plate treba povećati kroz povećanje obračunske vrijednosti koeficijenta, a ne kroz ukidanje doprinosa. Upozoreno je i na negativne efekte planiranog uvođenja akcize na “mirna vina” koja bi mogla urušiti domaću proizvodnju.

Nepoštovanje od strane Vlade

Učesnici su također kritikovali odsustvo premijera Milojka Spajića, njegovog šefa kabineta Branka Krvavca i ministra finansija Novice Vukovića sa okruglog stola, optužujući ih da se “šetaju po Parizu na Olimpijskim igrama” dok su poslali direktore direktorata Ministarstva finansija da prime kritike.

Savjetnica premijera Milena Milović je ponovila da je sistem javnih finansija održiv, da će svi građani dobiti obećano povećanje plata, te da je poreska politika predvidljiva i da se ništa neće finansirati iz zaduženja osim kapitalnih projekata.

Problemi u Nacrtu Fiskalne strategije

Miloš Vuković je istakao da nacrt fiskalne strategije krši Mastrihtske kriterijume i zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti kroz planirani deficit od 3,4% na kraju 2027. godine, dok će javni dug dostići 65% BDP-a. Takođe, Vuković je naglasio da dokument nedostaje transparentnosti jer ne sadrži tabele s brojem zaposlenih, penzionera, kao ni detalje o planiranim infrastrukturnim projektima.

Reforma penzionog sistema

Vuković je naglasio da je prva strukturna manjkavost dokumenta preuranjenost u odnosu na prethodno potrebnu izradu sektorske politike koja tretira reformu penzionog sistema. Reforma penzionog sistema, kao veliki i značajan poduhvat, mora biti planirana pažljivo i promišljeno kako bi se osigurao pravedan i efikasan sistem. On je istakao da fiskalna strategija nije dokument koji može da se bavi ovako radikalnom reformom penzionog sistema bez potrebnih detaljnih i složenih analiza.

Smanjenje poreskog opterećenja

Druga strukturna manjkavost dokumenta, prema Vukoviću, je kontradiktornost efekata smanjenja poreskog opterećenja na tržištu rada. Iako Vlada brani donošenje fiskalne strategije tvrdnjom da stvara najpovoljniji poreski okvir za poslodavce, stopa nezaposlenosti na kraju 2027. godine ostaje visoka, na nivou od 9,8%.

Problemi sindikata

Predstavnici sindikata su istakli da nacrt fiskalne strategije ne sadrži obećano povećanje plata od 25%, već se plate povećavaju smanjenjem doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Srđa Keković naglasio je da ukidanje doprinosa stvara deficit Fonda PIO i daje samo prividno povećanje neto plata.

Kritike privrednika i akademske zajednice

Privrednici su kritikovali planirano uvođenje akcize na mirna vina koje bi moglo ugroziti domaće proizvođače. Univerzitetska profesorka Branka Bošnjak je ukazala na nepravedno ujednačavanje plata i penzija, dok su privrednici naglasili da uvođenje akcize na mirna vina može imati negativne posledice po domaću industriju.

Nacrt fiskalne strategije predstavlja značajno odstupanje od predizbornih obećanja, stvarajući nezadovoljstvo među građanima, sindikatima i privrednicima. Bez adekvatne reforme penzionog sistema i transparentne fiskalne politike, teško je zamisliti ostvarenje obećanog ekonomskog prosperiteta. Na Vladi je da preduzme konkretne korake kako bi povratila povjerenje građana i obezbijedila održiv ekonomski razvoj.