Razlozi za veliki budžetski deficit Crne Gore leže u ukupnom ekonomskom ambijentu, smatra ekonomski analitičar Davor Dokić.

Prema njegovim riječima, kada u jednoj zemlji postoji ogroman broj zaposlenih u javnom sektoru, uz oko 120.000 penzionera, preduzetnički duh je gotovo potisnut, a osnovni uslov za rast privrede, preduzetništvo, slabije funkcioniše. Dodatno, nedovoljno diversifikovana privreda čini budžetski deficit gotovo izvjesnim.

Ministarstvo finansija (MF) nedavno je saopštilo da je Crna Gora u prošloj godini ostvarila deficit budžeta od 321,6 miliona eura, što predstavlja 3,96 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Iz MF su naveli da je taj deficit unutar planiranih granica, ali Dokić ističe da gotovo četiri odsto preliminarnog BDP-a pokazuje da Crna Gora troši više novca nego što prihoduje.

On podsjeća da, prema mastriškim kriterijumima, prihvatljiv deficit ne smije prelaziti tri odsto BDP-a.

Dokić naglašava da je dominantna zaposlenost u javnom sektoru faktor koji usporava proizvodnju i da visoka javna potrošnja, visok javni dug, loša struktura proizvodne i neproizvodne radne snage, te ogroman broj penzionera kreiraju privrednu sliku koja nije blistava.

– Sve to ubija preduzetnički duh, što je najgore od svega. To je jedan od faktora za rast budžetskog deficita. Imate visoku javnu potrošnju, visok javni dug. Takođe, imate i veoma lošu strukturu u odnosu proizvodne i neproizvodne radne snage, uz ogroman broj penzionera, kojih je preko 120.000. Dakle, dobijate jednu sliku privrede koja nije nimalo blistava. Da nemamo turizam, koji je jedina privredna grana koja koliko-toliko normalno funkcioniše i donosi prihod, bili bismo u još goroj situaciji. Ali to nije dovoljno, jer turizam sam po sebi nije dovoljan – kazao je Dokić za „Dan“.

Dokić smatra da Crna Gora može popraviti svoju ekonomsku sliku samo ulaganjem u energetiku, poljoprivredu i turizam, dok je pomorstvo, nekada jedan od nosivih sektora, propuštena prilika.

– Postoji mogućnost da ozbiljnim setom mjera i ozbiljnim investicijama promijenimo i privrednu sliku Crne Gore i da svi rezultati i ekonomski parametri budu mnogo bolji – ističe Dokić.

On upozorava da je pokrivenost uvoza izvozom ispod 13 odsto, što ocjenjuje kao katastrofalno, posebno u oblasti hrane, gdje Crna Gora ne bi smjela biti toliko zavisna od uvoza. Po njegovom mišljenju, ključno je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, jer bi se tako smanjio potrošački dio budžeta i omogućio veći iznos za kapitalni budžet.

Dokić upozorava i na hronični problem nedostatka radne snage, koji će se posebno osjetiti u predstojećoj ljetnjoj sezoni u turizmu.

– Već sezona koja je pred nama pokazaće da ćemo sigurno imati oko 20.000 manje radnika nego što je potrebno. Zato nam je pod hitno potrebna strategija koja će ponuditi brza rješenja. Manjak radnika biće posebno alarmantan kad uđemo u EU, kada će veliki broj mladih potražiti bolje poslove i plate na evropskom tržištu rada. Zabrinjava što Vlada, odnosno nadležni resori, do sada nije ponudila privredi nikakvu alternativu za nalaženje radnika – rekao je Dokić.

Prema njegovim riječima, Crnoj Gori je trenutno potrebna infrastrukturna ulaganja u autoputeve, brze saobraćajnice i slične projekte, jer zaduživanje za javnu potrošnju predstavlja ozbiljan rizik. Finansije su pod velikim pritiskom, a Dokić upozorava da će to postati očigledno već ove godine.

– Povukli smo neke loše poteze, predstavili smo bruto u neto. Prepolovili smo prihode iz doprinosa poreza i gurnuli smo to u neto platu i povećali smo javnu potrošnju. Normalno, dobili smo posljedicu svega toga jer ako imate veću količinu novca u opticaju, a nemate poveću produktivnost, u konačnici dobijate rast inflacije, pa smo prošle godine imali inflaciju od 4,9 odsto, a u Evropi nešto malo manje od 2,4 odsto. Smatram da će već ove godine biti jasno da ne smije doći do povećanja javne potrošnje ni za euro. U suprotnom, doći ćemo u tešku situaciju i morati dodatno da se zadužujemo – upozorio je Dokić.

On ističe i da javni dug ne smije premašiti 60 odsto BDP-a, ukoliko Crna Gora želi članstvo u EU, te upozorava na rizik snizavanja kreditnog rejtinga zbog velike javne potrošnje. Pritisci sindikata za povećanje zarada dodatno će opteretiti Vladu, ali Dokić naglašava da povećanja plata u javnom sektoru vode ka rastu deficita i javnog duga.

– To je realna slika crnogorske ekonomije. Nije katastrofalno, jer je naš javni dug još uvijek mnogo niži nego što je njemački, španski, italijanski ili grčki. Iako su te zemlje članice EU, njima je javni dug preko 100 posto BDP-a. Nama je još uvijek 59 odsto, što nije loša vijest, ali moramo da vodimo računa o svakom euru. Vlada mora da bude izuzetno oprezna, a pogotovo kad je u pitanju javna potrošnja – zaključio je Dokić.