Bruto domaći proizvod Crne Gore u posljednjem kvartalu 2024. godine ostvario je realni rast od 1,5 odsto, što predstavlja najnižu kvartalnu stopu ekonomske ekspanzije još od 2015. godine, ne računajući pandemijsku 2020. godinu. Novi podaci Uprave za statistiku Monstat pokazuju da je, izuzev 2020. kada je kovid pogodio ekonomiju, stopa kvartalnog rasta bila najniža još od četvrtog kvartala 2015. godine, kada je iznosila samo 0,2 odsto.

Pad ekonomskog rasta posljednjeg kvartala prošle godine, kako navodi Monstat, uzrokovan je smanjenom aktivnošću u sektorima prerađivačke industrije i snabdijevanja električnom energijom, većim uvozom, ali i nižim stopama rasta u građevinarstvu, trgovini i turizmu, poslovanju sa nekretninama, javnoj upravi i finansijskim djelatnostima. Ipak, najveća stopa rasta u odnosu na isti kvartal prethodne godine zabilježena je kod statističke jedinice „porezi na proizvode“ – 17 odsto, dok su trgovina i turizam doprinijeli nominalnom rastu od devet odsto.

Bruto dodata vrijednost u sektorima vađenja rude i kamena, prerađivačke industrije, snabdijevanja električnom energijom i snabdijevanja vodom u posljednjem kvartalu prošle godine iznosila je 174 miliona eura, što predstavlja pad od 18 odsto u odnosu na 210 miliona eura iz istog perioda 2023. godine. Najveći crnogorski proizvođač u ovom sektoru, Termoelektrana Pljevlja, nakon osmomjesečne pauze zbog ekološke rekonstrukcije, krenula je sa radom početkom decembra, što je dodatno uticalo na niži kvartalni rast. Aktivnosti u ostalim industrijskim oblastima takođe su bile smanjene.

U građevinarstvu je bruto dodata vrijednost porasla sa 74,4 na 80,8 miliona eura, dok je oblast poslovanja sa nekretninama imala rast sa 124,6 na 126,3 miliona, što je ispod stope inflacije. Lična potrošnja domaćinstava, ključna stavka rasta ekonomije, bilježi blaži rast nego ranije – sa 1,61 na 1,77 milijardi eura, odnosno 9,8 odsto. U poslednjem kvartalu prošle godine rast ove oblasti u odnosu na 2023. iznosio je 13,2 odsto.

Izvoz roba i usluga u četvrtom kvartalu 2024. iznosio je 617 miliona eura, dok je u istom periodu prethodne godine iznosio 694 miliona. Deficit roba i usluga prošle godine bio je 785 miliona, u odnosu na 635 miliona godinu ranije.

Prema Monstatovim podacima o kvartalnom rastu za 2025. godinu, prvi kvartal bilježi rast od 2,8 odsto, drugi 3,5, treći 3,1 i četvrti 1,5 odsto. Ako se konačni obračun BDP-a, koji će biti objavljen u maju, potvrdi na 2,8 odsto – niže od projekcije Vlade od 3,3 odsto – Ministarstvo finansija biće primorano da koriguje dokumenta, što će uticati i na povećanje javnog duga u odnosu na novi, niži BDP.

Fiskalnom strategijom 2024–2027. Vlada je ranije očekivala rast ekonomije u 2025. od 4,8 odsto, dok je Projekat ekonomskih reformi iz decembra prošle godine smanjio prognozu na 3,3 odsto, pokazuju dokumenti iz Ministarstva finansija.