Najnoviji izvještaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Crnu Goru razotkriva ozbiljne slabosti u vođenju ekonomske politike Vlade Crne Gore, ocijenio je za “Dan” ekonomski analitičar Miloš Vuković.

Dok Ministarstvo finansija redovno ističe stabilnost i otpornost ekonomije u svojim saopštenjima, MMF prikazuje zabrinjavajuću sliku: ekonomija usporava, inflacija ponovo raste, fiskalna disciplina se raspada, a spoljna neravnoteža doseže alarmantne nivoe. Strukturni problemi, kako ističe Vuković, godinama se akumuliraju kao posljedica populističkih i neodgovornih politika.

– Najalarmantniji nalaz izvještaja je pogoršanje fiskalne discipline. Projekcije MMF-a pokazuju da će budžetski deficit porasti sa 2,9 odsto BDP-a u 2024. na 3,6 odsto BDP-a u 2025. godini, što predstavlja potpuni obrnuti trend u odnosu na period fiskalne konsolidacije nakon pandemije kovida-19 – kazao je Vuković .

On naglašava da je Vlada u 2024. godini sistematski urušavala fiskalnu stabilnost države, birajući kratkoročne populističke mjere umjesto strukturnih reformi.

– Povećanje plata u javnom sektoru bez reforme javne uprave, širenje socijalnih programa bez unapređenja sistema ciljanja pomoći, kao i kapitalni projekti upitne ekonomske vrijednosti motivisani političkim kalkulacijama, najbolje ilustruju ovu politiku – dodao je.

MMF posebno ističe da “Zakon o fiskalnoj odgovornosti Crne Gore nije dosljedno poštovan u praksi”.

– Ovo priznanje otkriva da zakoni postoje samo na papiru, dok Vlada u realnosti vodi politiku fiskalne ekspanzije u najgorem mogućem trenutku – naveo je direktor Fideliti konsaltinga.

Dugoročne fiskalne perspektive, prema ocjeni MMF-a, takođe su alarmantne. Fond predviđa da će Crna Gora do 2035. godine trebati dodatnih 5–6 odsto BDP-a za pokriće pritisaka iz starenja stanovništva, odbrambenih obaveza i klimatskih promjena.

– Umjesto pripreme za ove izazove, Vlada aktivno pogoršava fiskalnu poziciju neodgovornim politikama, ignorišući reforme penzionog sistema i javne uprave. Iako je Ministarstvo finansija zatražilo tehničku podršku MMF-a za obuzdavanje rashoda i reformu javne uprave, cijenu ovakve neodgovornosti platiće buduće generacije – upozorio je Vuković.

Spoljnotrgovinska pozicija Crne Gore takođe je kritična. MMF predviđa da će deficit tekućeg računa porasti na oko 18 odsto BDP-a u 2025. godini.

– Tekući račun je slabiji od nivoa opravdanog ekonomskim fundamentima, što znači da deficit nije rezultat privremenih šokova, već posljedica loših ekonomskih politika Vlade. Ekspanzivna fiskalna politika i rast plata bez odgovarajuće produktivnosti povećavaju uvoz, dok turizam stagnira i Vlada nije diverzifikovala ekonomiju dalje od turizma i nekretnina. Ovo predstavlja egzistencijalnu prijetnju jer se deficit mora finansirati zaduživanjem, čime se dodatno opterećuje javni dug – objasnio je Vuković.

MMF upozorava i na predloženu mjeru skraćenog radnog vremena, koja bi mogla smanjiti ponudu rada i ograničiti rast produktivnosti.

– Ova mjera, promovisana kao socijalna, zapravo je primjer ekonomskog populizma. Smanjenje radnog vremena dodatno smanjuje proizvodni kapacitet i pogoršava već loše pokazatelje produktivnosti. Umjesto da se radi na reformama obrazovanja, digitalizacije i poslovnog okruženja, Vlada ugrožava mikro, mala i srednja preduzeća – ocijenio je.

Inflatorni pritisci, kako ističe Vuković, dramatično su se vratili, sa inflacijom od 4,9 odsto u septembru 2025. godine.

– Povećanje plata u javnom sektoru bez obzira na produktivnost stvorilo je spiralu plata i cijena, što erodira kupovnu moć građana, posebno penzionera. MMF upozorava da veza između rasta plata i produktivnosti mora biti ponovo uspostavljena, jer nerazmjer vodi gubitku konkurentnosti, porastu inflacije i pogoršanju vanjskotrgovinske pozicije – rekao je Vuković.

Fond također predviđa rast domaćih cijena električne energije kako se karbonska cijena usklađuje sa EU sistemom trgovanja emisijama (ETS). MMF naglašava potrebu jačanja Zakona o fiskalnoj odgovornosti i operacionalizaciju nezavisnog Fiskalnog savjeta.

– Fiskalni savjet, iako predviđen zakonom, nikada nije postao operativan, što pokazuje obrazac ponašanja Vlade: formalno se usvajaju zakoni i institucije koje EU zahtijeva, ali se ne implementiraju ili se sabotira njihovo funkcionisanje. Rezultat je potpuna arbitrarna ekonomska politika – pojasnio je.

Vuković je dodao da povećanje cijena električne energije direktno pogađa najsiromašnije građane i energetski intenzivne industrije, što će ugroziti konkurentnost, povećati inflaciju i dodatno smanjiti životni standard. MMF preporučuje unapređenje upravljanja javnim investicijama kako bi se povećala efikasnost kapitalnih rashoda.

– U praksi, Crna Gora hronično loše upravlja javnim projektima, birajući ih po političkim kriterijumima, što vodi ka rasipanju javnih resursa i neefikasnoj infrastrukturi – dodao je.

Nezavisnost Centralne banke Crne Gore, prema MMF-u, mora biti očuvana kako bi se obezbijedila finansijska stabilnost.

– Pokušaji Vlade da utiče na odluke banke mogu dovesti do inflacije, finansijskih kriza i gubitka kredibiliteta – zaključio je Vuković.

– Iza optimističke retorike Vlade krije se realnost: fiskalna disciplina se raspada, spoljne neravnoteže rastu, finansijski rizici se akumuliraju, a dugoročni izazovi se ignorišu. Strukturne reforme se odlažu, fiskalna pravila se krše, nezavisne institucije se marginalizuju, a dugoročna održivost žrtvuje za kratkoročne političke poene. MMF je bio diplomatski, ali jasan: trenutna ekonomska politika nije održiva i mora se mijenjati. Građani zaslužuju odgovornu politiku, a ne populističke mjere – poručio je Vuković.