Ministarstvo finansija, pod upravom Novice Vukovića, zvanično je zaključilo novi kreditni aranžman vrijedan 450 miliona eura, uz kamatnu stopu od oko 4,5 odsto. U Vladi tvrde da je ovo navodno „plansko i odgovorno“ upravljanje javnim sredstvima, iako je riječ o još jednom značajnom povećanju državnog duga.

Kako navode iz resora, novac će se koristiti isključivo za formiranje fiskalne rezerve za 2026. i 2027. godinu. Na taj način, kako tvrde, biće obezbijeđena pravovremena podrška budžetu za uredno ispunjavanje obaveza po osnovu otplate duga.

Međutim, već sada je jasno da će upravo te dvije godine biti finansijski izuzetno zahtjevne, ukupne potrebe države procjenjuju se na oko 2,2 milijarde eura. Čak 1,6 milijardi otpada na vraćanje prethodnih kredita, dok će preostalih 600 miliona biti potrošeno na kapitalne i razvojne projekte. Posebno zabrinjava 2027. godina, kada dospijeva dug od oko 1,2 milijarde eura.

Iako Ministarstvo insistira da je aranžman zaključen pod „izuzetno povoljnim uslovima“, jasno je da je kredit vezan za tržišne rizike. Kamatna formula, šestomjesečni EURIBOR uvećan za 2,5% margine, može značiti i dodatne troškove u budućnosti, zavisno od kretanja kamata na evropskom tržištu. Otplata će trajati pet godina, uz polugodišnje rate.

Ministarstvo se pohvalilo i listom međunarodnih banaka uključenih u posao, Merrill Lynch International, MUFG Bank, Société Générale, OTP Bank, Erste Group, AKA Ausfuhrkredit-Gesellschaft i Eurobank Private Bank Luxembourg, navodeći da to potvrđuje „kredibilitet Crne Gore“. Kritičari, međutim, mogu primijetiti da se kredibilitet ne gradi zaduživanjem, već smanjenjem duga.

U saopštenju se takođe navodi da je kredit bio rezultat konsultacija održanih u oktobru 2025. godine i analiza koje Ministarstvo navodno stalno sprovodi. Sve to, kako ističu, trebalo bi da potvrdi „stabilnost“ javnih finansija.

Ipak, ovakvi potezi djeluju više kao kupovina vremena nego kao dugoročno rješenje. Dok se Ministarstvo hvali „očuvanjem ekonomske stabilnosti“, činjenica je da Crnu Goru očekuju godine u kojima će otplata dugova postati ogroman fiskalni teret, i to teret koji će snositi građani.