Zakon o šumama trebao je označiti kraj koncesionog modela i početak direktnog upravljanja šumama od strane države preko novog preduzeća. Politički zvuči kao jasna poruka: država preuzima sve nadležnosti, koncesije idu u istoriju. Ipak, u praksi je reforma zapela na najjednostavnijem koraku – imenovanju organa preduzeća,piše Standard. Bez izvršnog direktora i odbora direktora, društvo se ne može upisati u Centralni registar privrednih subjekata (CRPS), a samim tim ni preuzeti nadležnosti.

Rokovi su bili jasni i neupitni. Prema izmjenama Zakona o šumama, Vlada je bila obavezna da osnuje privredno društvo za gazdovanje šumama do 30. septembra 2025. godine. U javnosti se često spominjao raniji operativni rok, 15. septembar, kada je trebalo završiti registraciju kako bi se izbjegao vakuum u upravljanju šumama. Uprkos tome, obaveza nije ispunjena, što znači da je Vlada prekršila zakon, a pitanje odgovornosti ostaje nejasno.

Službena zabilješka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dodatno ruši izgovore o administrativnim problemima. Prema dokumentu, predstavnik Ministarstva je otišao u GSV da preuzme original Statuta DOO „Crna Gora Šume“, ponio taksu za registraciju i krenuo ka CRPS-u da završi upis. Nakon čekanja, službenica na šalteru je objasnila da se društvo ne može registrovati dok Vlada ne izabere izvršnog direktora i odbor direktora. Zabilješka jasno pokazuje da je Ministarstvo izvršilo svoj dio posla blagovremeno, dok imenovanja i predlaganje organa ostaju isključiva odgovornost Vlade.

Bez imenovanih organa, registracija je nemoguća, a bez registracije – preduzeća nema. Time cijeli koncept novog modela upravljanja šumama ostaje samo politička parola. Ovo objašnjava i zašto raniji narativi o „administrativnoj zavrzlami“ nisu održivi – problem nije u birokratiji, nego u svjesnom odugovlačenju Vlade.

Politički problem postaje još očigledniji kada se sagleda pokušaj da se rokovi i obaveze u Skupštini pomjere. Poslanik Miloš Pižurica javno je istakao da odlaganja nisu opravdana i tražio je odgovor ko je odgovoran što preduzeće nije osnovano. Iako su predlagači odlaganja iz redova PES-a, što budi sumnju na moguću interesnu pozadinu, zakon jasno zahtijeva prekid sa koncesionim modelom. Rokovi se pomjeraju, preduzeće nije registrovano, a teren ostaje u vakuumu.

Ovaj vakuum u šumarstvu nije neutralan – on pogoduje starim interesima, koncesionarima i mreži oko njih. Dok ne postoji preduzeće i odgovorna osoba koja bi operativno preuzela obaveze, prostor za improvizacije, privremena rješenja i produžavanje obaveza ostaje otvoren. Analitičari upozoravaju da je krajnji cilj šumarskog lobija da zakon proglasi neupotrebljivim, ili da, ukoliko se preduzeće osnuje, predstavi ga se kao nesposobno, čime se koncesije mogu vratiti pod izgovorom „pragmatizma“. Ovaj obrazac – prvo opstrukcija, zatim kontrolisani haos, dokaz nefunkcionisanja i povratak na staro – ponavlja se godinama.

Na kraju, i dok Vlada priča o reformi i modernizaciji šumarstva, realnost pokazuje da najosnovniji korak – imenovanje organa preduzeća – nije učinjen. To ostavlja prostor za stara interesna rješenja i finansijske manipulacije, dok građani i javnost ostaju bez jasnog odgovora ko snosi odgovornost za propust.