Podaci Monstata o transportu u trećem kvartalu 2025. godine pokazuju neujednačen razvoj različitih grana saobraćaja, s jasnim razlikama u rezultatima. Dok drumski i avio prevoz bilježe rast, željeznica i pojedini segmenti teretnog transporta pokazuju značajan pad, što ukazuje na strukturne izazove i promjene u navikama putnika i privrede.

Prevoz putnika željeznicom smanjio se za 14,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovaj trend traje već nekoliko godina, a pad tržišnog udjela željeznice najčešće se povezuje sa zastarjelom infrastrukturom, nedostatkom ulaganja i manjom fleksibilnošću u odnosu na drumski saobraćaj.

Poseban problem predstavlja prevoz robe željeznicom, koji je pao više od 20 odsto. Ovaj pad dodatno potvrđuje slabosti sektora, naročito u konkurenciji sa bržim i logistički pristupačnijim drumskim transportom. Stručnjaci upozoravaju da bez strateških ulaganja i modernizacije, željeznica može postati sporedan segment transportnog sistema, umjesto njegove ekološke i energetski efikasne osnove.

Razlozi ovako velikog pada dijelom leže i u nedovoljnoj posvećenosti Vlade ovoj grani saobraćaja. Ministarka saobraćaja Maja Vukićević je u Skupštini naglasila da prošlogodišnji budžet za Željeznicu Crne Gore nije zadovoljio potrebe sektora. Odgovarajući na pitanje poslanika Demokratske partije socijalista Nikole Rakočevića, Vukićević je rekla da Vlada nije ispoštovala obaveze preuzete usvajanjem Nacionalnog programa ulaganja u željezničku infrastrukturu.

– Vlada nije ispoštovala ono na šta se obavezala usvajanjem Nacionalnog programa ulaganja u željezničku infrastrukturu. Program je usvojen u junu, prije rekonstrukcije Vlade, kada smo utvrdili budžet, ali su nedostajala sredstva na koja se sama Vlada obavezala. Pokušala sam da objasnim kolegama šta sve to može da proizvede i, nažalost, bila sam u pravu – kazala je Vukićević.

Drumski saobraćaj i dalje ostaje dominantan vid transporta u zemlji. Broj putnika prevezenih drumskim putem porastao je za 0,2 odsto, dok lokalni drumski prevoz bilježi rast od 2,4 odsto, što ukazuje na oporavak lokalne mobilnosti i svakodnevnih putovanja.

S druge strane, porast broja saobraćajnih nezgoda od 9,3 odsto i nastradalih lica za 8,2 odsto upozorava na preopterećenost drumskih mreža i potrebu za unapređenjem bezbjednosnih politika. Broj registrovanih vozila povećan je za 2,2 odsto, ali je broj novoregistrovanih smanjen za 7,0 odsto, što sugeriše sporije obnavljanje voznog parka i mogući porast prosječne starosti vozila, faktor koji utiče i na sigurnost i na emisiju štetnih gasova.

Avio transport je u uzlaznoj putanji. Rast broja putnika na aerodromima od 9,2 odsto svjedoči o oporavku avio industrije i većoj mobilnosti građana, naročito u međunarodnom prometu. Ovaj trend podržava i rast turističkih dolazaka, kao i povećan broj sezonskih letova. Međutim, prevoz robe na aerodromima smanjen je za 10,1 odsto, što ukazuje na normalizaciju teretnog avio transporta nakon postpandemijskih poremećaja.

U pomorskom saobraćaju zabilježen je rast pretovarenih tona od 9,7 odsto, što ukazuje na jači vanjskotrgovinski promet i bolju iskorišćenost kapaciteta luka. S druge strane, pad izmanipulisanih tona od 2,8 odsto sugeriše promjene u strukturi tereta – vjerovatno u korist većih količina rasutog tereta i manjih logističkih operacija po jedinici robe.

Sve analize ukazuju da se transportni sistem Crne Gore nalazi u fazi tranzicije. Željeznica se suočava sa padom i zahtijeva ozbiljna ulaganja u infrastrukturu i digitalizaciju. Drumski saobraćaj ostaje glavni oslonac, ali sa sve većim izazovima u bezbjednosti i održivosti. Avio i lučki sektori pokazuju vitalnost, naročito u segmentima putničkog i međunarodnog prometa.

Treći kvartal 2025. godine pokazuje da, iako ukupne brojke prevoza putnika i robe rastu zahvaljujući drumskoj i avio grani, željeznički sektor i dalje bilježi pad, što upozorava da rast transportnog prometa nije automatski pokazatelj ukupnog napretka sistema.