Skupština Glavnog grada juče je imenovala Dragana Radovića za direktora Muzeja i galerija Podgorice u punom mandatu. Ovaj potez izazvao je brojne reakcije u lokalnoj javnosti jer se za njega veže nerazjašnjena afera nestanka 150 eksponata iz Arheološke zbirke, dok je on upravljao zbirkom tokom dvije decenije, od 2002. do 2022. godine. Tokom rasprave, opozicija je ukazivala na ovu činjenicu, dok su predstavnici većine isticali da se krivični postupak ne vodi protiv Radovića, već da je krivična prijava podnijeta protiv NN lica.

Radović je Arheološku zbirku preuzeo u maju 2002. godine, a njenom upravom rukovodio je sve do 2022. kada je utvrđeno da nedostaje 150 eksponata. Prema zapisniku o primopredaji Arheološke zbirke između dipl. arheologa Vere Drecun i Dragana Radovića, eksponati su tada bili grupisani po mjestu nalaza, a dokument precizno navodi i njihovu brojnost te eventualne manjkove iz ranijih primopredaja. Ukupno, zbirka broji 984 eksponata.

Javnost je prvi put o nestanku eksponata saznala u avgustu 2023. godine kada je urednik dnevnih novina Pobjeda, Jovan Nikitović, objavio istraživački tekst. Tadašnji direktor Vučić Ćetković pojasnio je da predmeti pripadaju Arheološkoj zbirci, među kojima su omega ukosnice, fibule, keramički predmeti, balsamarijumi, ungventarijumi, fragmenti keramike i stari rimski novčići. Više izvora potvrdilo je da su nestali i kamena urna, staklena čaša, keramički tanjir, kockice za igru sa Duklje, srebrni prsten sa profilisanom glavom, gvozdeni nož, te fragmenti keramike iz Vavilona, koje je Muzeju poklonio M. Uskoković. Što se tiče numizmatike, nestalo je ukupno 125 starih rimskih novčića.

Nestanak eksponata utvrđen je tokom primopredaje dijela zbirke između dva kustosa, odnosno pri identifikaciji i popisu predmeta koji su prethodno evidentirani u zapisniku iz 2002. godine.

Krajem oktobra, Portal ETV uputio je pitanja Osnovnom tužilaštvu o toku istrage u vezi sa krivičnom prijavom Javne ustanove Muzeji i galerije Podgorice podnešenom protiv NN lica u decembru 2022. zbog krađe predmeta iz zbirke. Tužilaštvo je kratko odgovorilo 30. oktobra da se predmet nalazi u fazi izviđaja i da detalji ne mogu biti objavljeni radi zaštite interesa postupka. To znači da istraga nije okončana ni nakon gotovo tri godine.

Oni su u isto vrijeme tražili komentar i od Radovića, ali do danas nijesu dobili odgovor.

Opozicija se juče protivila njegovom imenovanju. Odbornik Pokreta Preokret Mirza Krnić posebno je negodovao jer Radović nije bio prisutan u sali tokom rasprave, ističući da je želio da ga upita o nestanku eksponata, njihovoj eventualnoj upotrebi u privatnim izložbama i oštećenju predmeta. Srđan Perić iz Preokreta dodao je da je veoma važno pitanje kako će upravljati Muzejima i galerijama čovjek koji je nadgledao zbirku iz koje su eksponati nestali.

S druge strane, odbornik liste „Za bolju Podgoricu“ Miloš Krstović branio je imenovanje, ističući da se protiv Radovića ne vodi krivični postupak i da je krivična prijava podnijeta protiv NN lica. Krstović je naglasio da je Radović jedan od najboljih kadrova u Muzejima i galerijama, sa 25 godina iskustva kao kustos, te da je sam Radović ranije u lokalnom parlamentu saopštio da nema nikakve veze sa nestankom eksponata.

Tokom interne kontrole, kada je ustanovljena krađa 150 eksponata, Radović je u pisanom izjašnjenju objasnio da je veći dio predmeta bio smješten u metalnim ormarima koji su zadovoljili standarde fizičke zaštite, dok su neki izloženi u stalnoj postavci. Istakao je da su predmeti kretani samo prilikom preseljenja institucije i da nijedan predmet nije oštećen ili nestao zbog transporta.

Radović je naveo i da se situacija sa čuvanjem predmeta drastično promijenila tokom opremanja depoa novim inventarom, kada su metalni ormari zamijenjeni novim, a kutije dislocirane, pri čemu nije bio prisutan i nije mogao komentarisati kretanje predmeta.

U okviru tužilačke istrage, saslušan je i Radović, ali nije poznato šta je rekao.