Vlada Crne Gore uputila je Skupštini Predlog zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB) koji, prema ocjenama brojnih aktera iz opozicije i civilnog sektora, predstavlja ozbiljan udar na prava građana i otvara vrata sistemskoj zloupotrebi ovlašćenja tajne službe.

Među najglasnijim kritičarima novog zakonskog teksta je bivši premijer i lider URE Dritan Abazović, koji upozorava da se predloženim mjerama stvara institucionalni okvir za ono što je nekada bilo tajna, nezakonita praksa.

— Raditi ovakav zakon bez javnih konsultacija, bez ikakvog uvida stručne javnosti, u potpunoj tišini i bez objašnjenja – može samo neko ko ima zle namjere. Ovo je pokušaj da se ozloglašene prakse iz prošlosti zakonski legalizuju — poručio je Abazović.

On tvrdi da je sadržina zakona “alarmantna” i da se jasno vidi intencija da se, pod firmom reforme, omogući da direktor ANB-a preuzme nadležnosti koje po Ustavu pripadaju sudovima.

— Jasno je da žele da stvore uslove u kojima jedan čovjek može da odluči da vas prati, prisluškuje, uzima vaše podatke, i to bez ijednog papira suda. To nije bezbjednosna reforma – to je pravna katastrofa i uvod u državu nadzora.

— Žele da omoguće da direktor ANB-a daje naloge za prisluškivanje ljudi bez naloga suda, i na taj način vjerovatno da krenu u masovnu zloupotrebu, koja je ranije bila ilegalna, a sada žele da je legalizuju. I u tome zaista vidim nešto što je izuzetno sporno — ističe Abazović.

On tvrdi da se pod firmom “podmlađivanja službe” zapravo krije politička čistka:

— Mijenjaju kadar da bi doveli lojalne. A lojalnost u ovom slučaju ne znači profesionalizam, nego poslušnost. Imaju i druge načine da se oslobode kadrova koji su, po njihovom mišljenju, sporni. Ali ovo je put kojim žele da očiste službu od onih koji možda ne žele da izvršavaju političke naredbe. To je suština.

Bivši premijer podsjeća da ANB već ima “ozbiljne naslage problema” iz prošlosti i da se umjesto demokratizacije ide u pravcu dodatne zatvorenosti:

— Ova vlast pokušava da se ponaša kao da je država njihovo privatno preduzeće. I što je najopasnije – koriste službe bezbjednosti da očiste teren za političke protivnike i medije. Prave zakonski okvir za institucionalni progon svih koji se usude da misle drugačije.

— Nema ni DPS više monopol nad autoritarnim idejama. Ovo je otvoreni udar na slobodu, jer kad jednom uvedete praksu da vas neko prisluškuje bez suda, bez nadzora, bez odgovornosti – vi više nemate demokratiju — kaže Abazović.

On je pozvao međunarodne partnere da reaguju, kao što su to učinili kada je predložen zakon o javnim okupljanjima.

— Očekujem da se svi relevantni faktori u Crnoj Gori ovome suprotstave, a isto tako i naši međunarodni partneri. Ovo nije sitnica. Ovo je sistemska promjena kojom se pokušava eliminisati svaki oblik kontrole nad najmoćnijom službom u državi — poručuje.

Za kraj, Abazović je ocijenio da je predloženi zakon dokaz potpunog nerazumijevanja demokratskih procesa.

— Ako ovo prođe, svaki građanin Crne Gore može da postane meta. Ne zato što je nešto uradio, nego zato što se ne uklapa u političku šemu vlasti. A pritom sve to žele da prikažu kao napredak i reformu. To je licemjerje na najvišem nivou — zaključio je.

Prema nezvaničnim informacijama, između 40 i 50 službenika ANB-a moglo bi odmah da ispuni uslove za penziju ako se usvoji član 70 zakona – 30 godina staža, od kojih 15 u Agenciji.

Iako u obrazloženju Vlade stoji da se time “podmlađuju kapaciteti Agencije”, u praksi bi to moglo da znači uklanjanje svih koji nijesu “poslušni”.

Podsjetimo, pred Višim sudom u toku je proces protiv bivšeg direktora ANB-a Dejana Peruničića, optuženog da je nezakonito prisluškivao opozicionare, sveštenike i novinare.

Upravo zbog takve prakse u prošlosti, kritičari novog zakona strahuju da bi se novi okvir mogao koristiti za još ozbiljnije zloupotrebe — samo ovaj put legalno.