U Briselu je ponovo otvoreno pitanje kvaliteta i usklađenosti zakona koje donosi Crna Gora, nakon što su zakoni o Upravi policije i Agenciji za nacionalnu bezbjednost usvojeni bez pune harmonizacije sa evropskim standardima, što je izazvalo niz oštrih reakcija evropskih i domaćih aktera i dodatno produbilo političke podjele u zemlji.

Na to je jasno upozorio Klaj Rambold, zvaničnik Službe za spoljne poslove Evropske unije, poručivši da se pravila procedure ne mogu zaobilaziti i da se zakoni moraju prvo usaglasiti sa pravnom tekovinom EU, pa tek onda usvajati u parlamentu. On je tokom 25. sjednice Parlamentarnog odbora EU i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje u Strazburu naglasio da Brisel sa zabrinutošću prati način na koji su sporni akti doneseni, te da će proces usklađivanja biti pod stalnim nadzorom.

Rambold je dodatno istakao da Crna Gora, iako ima istorijsku šansu da do 2028. godine postane članica EU, ulazi u fazu u kojoj bez političkog jedinstva nema napretka. Posebno je naglasio potrebu za konsenzusom svih aktera, ali i bolju koordinaciju između najviših državnih funkcija, uključujući odnos premijera i predsjednika države, uz paralelnu potrebu da se unaprijede odnosi sa Hrvatskom.

Sličan ton stigao je i od europarlamentarca iz Hrvatske Tomislava Sokola, koji je ocijenio da su zakoni o policiji i bezbjednosnoj agenciji izazvali ozbiljne sumnje u evropskim institucijama. On je naglasio da će Evropski parlament i Evropska komisija pažljivo pratiti njihovu primjenu, uz poruku da Hrvatska neće biti prepreka evropskom putu Crne Gore, ali da će insistirati na ispunjavanju svih obaveza.

Dok evropski zvaničnici upozoravaju na proceduralne i suštinske probleme, politička kriza u Crnoj Gori dodatno se produbljuje. Šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Andrija Nikolić poručio je da ta stranka neće podržati nijedan Vladin prijedlog dok se sporni zakoni ne povuku iz procedure. On tvrdi da akti o policiji i ANB-u vode ka političkoj kontroli bezbjednosnog sektora i da su predstavnici DPS-a čak podnijeli ostavke na parlamentarne funkcije jer, kako navodi, ne žele da učestvuju u stvaranju „lažne slike političke stabilnosti“.

Nikolić je dodatno optužio vlast da je zloupotrijebila konstruktivnost opozicije, ističući da DPS neće bojkotovati parlament, ali da neće glasati za Vladine prijedloge dok se situacija ne promijeni.

Njegov stranački kolega Ivan Vuković upozorio je na, kako tvrdi, sistemsko isključivanje opozicije iz političkih procesa, navodeći da se protiv nje vodi kampanja iza zatvorenih vrata, uz slabljenje parlamentarnog nadzora i pritiske na nezavisne medije i civilni sektor.

Slične kritike stigle su i iz redova URE. Poslanik Zoran Mikić ocijenio je da su zakoni o policiji i ANB-u problematični jer sadrže odredbe koje mogu dovesti do zloupotreba i narušavanja ljudskih prava. On je istakao da Crna Gora nikada nije imala konstruktivniju opoziciju nego danas, te da su tvrdnje o njenoj destruktivnosti neutemeljene.

Iz evropskih institucija, međutim, ne dolaze samo upozorenja o zakonima, već i šira poruka o stanju reformi. Kopredsjedavajući Parlamentarnog odbora EU i Crne Gore Tomas Vajc ocijenio je da je u oblasti izborne reforme napravljen napredak, ali da posao još nije završen i da je neophodno postići maksimalan politički konsenzus, posebno imajući u vidu predstojeće izborne procese.

Šefica Direktorata za proširenje i istočno susjedstvo Barbara Hesus Himeno poručila je da se Crna Gora nalazi u završnoj, ali i najtežoj fazi pregovora. Ona je naglasila da se reforme moraju ubrzati, posebno u oblasti vladavine prava, pravosuđa i borbe protiv korupcije, kao i da je neophodno završiti imenovanja u Ustavnom sudu i sprovesti preporuke međunarodnih organizacija u vezi sa izbornim zakonodavstvom. Takođe je upozorila da su reakcije na zakone o policiji i ANB-u već vidljive u javnosti i civilnom sektoru.

U nešto drugačijem tonu, europarlamentarac Vladimir Prebilic ocijenio je da Crna Gora može postati pozitivan primjer u regionu, posebno u odnosu na Srbiju, za koju smatra da sporije napreduje. Ipak, i on je naglasio da se reformski zamah mora pretvoriti u konkretne rezultate kako bi zemlja postala punopravna članica EU.

Dodatnu političku tenziju izazvao je i amandman poslanika Demokratske narodne partije Vladislava Bojovića, kojim se traži hitno rješavanje otvorenih identitetskih pitanja. U amandmanu se navodi da njihovo nerješavanje usporava evropske integracije i da Crna Gora mora u najkraćem roku otvoriti dijalog o tim pitanjima.

U međuvremenu, iz redova izvršne vlasti podsjeća se da je ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović ranije naveo da je Delegacija EU potvrdila da su nacrti zakona usaglašavani sa Evropskom komisijom, uz napomenu da je samo dio Zakona o unutrašnjim poslovima koji se odnosi na zaštitu podataka potrebno dodatno uskladiti sa GDPR i LED direktivama nakon usvajanja, što je predviđeno amandmanom 12.

Sveukupno, poruke iz Brisela i Strazbura ukazuju na dubok raskorak između političkih odluka u Crnoj Gori i očekivanja Evropske unije, uz sve izraženije upozorenje da bez stvarnog konsenzusa i zakonodavne discipline evropski put može biti dodatno usporen.