Deset ljudi je poginulo, a još 40 je ranjeno u ranim jutarnjim satima u Ternopolju, zapadnoj Ukrajini, u ruskom napadu na grad, prenosi Rojters. Napad na devetospratne stambene zgrade označen je kao jedan od najsmrtonosnijih na zapadnu Ukrajinu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine. Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, došlo je do „značajnih razaranja“, a postoji opasnost da su ljudi zarobljeni ispod ruševina. Pogođeni su i energetski objekti, transport i civilna infrastruktura u drugim delovima zapadne Ukrajine.

U Harkovu, drugom najvećem ukrajinskom gradu, tri okruga su takođe pogođena masivnim napadom dronova. Više od 30 ljudi je povređeno, uključujući i decu, a fotografije objavljene na internetu prikazuju zgrade i automobile u plamenu. Energetski sektor u regionu Ivano-Frankivsk takođe je napadnut, pri čemu su od troje povređenih dvoje bili mališani. Kritična infrastruktura i energetski objekti pogođeni su i u regionu Lavova, dok je šef regiona naveo da je jedan energetski objekat direktno oštećen.

Rusija je tokom noći ispalila više od 470 dronova i 47 raketa na Ukrajinu, što je Zelenski opisao kao „drski napad“. Nestanci struje prijavljeni su u više regiona širom zemlje, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo energetike.

Ovi napadi usledili su samo dan nakon što je ukrajinska vojska prvi put javno priznala korišćenje američkih raketa dugog dometa Atacms na vojne ciljeve unutar Rusije. Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je Ukrajina ispalila četiri takve rakete na južni grad Voronjež, ali da su sve oborene protivvazdušnom odbranom.

U diplomatskom kontekstu, Zelenski se uputio u tursku prestonicu Ankaru u pokušaju da oživi američku inicijativu za okončanje rata. Planirani su razgovori sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, dok Kremlj istovremeno saopštava da nijedan ruski predstavnik neće učestvovati u razgovorima. U izveštajima se takođe navodi da specijalni izaslanik predsednika SAD, Stiv Vitkof, radi na planu sa ruskim kolegom Kirilom Dmitrijevom.

U posebnom razvoju događaja, rumunsko ministarstvo odbrane prijavilo je da je ruski dron prešao oko 8 kilometara kroz njihov vazdušni prostor u ranim jutarnjim satima. Dron je zatim ušao u Ukrajinu i Moldaviju pre nego što se vratio u Rumuniju. Rumunski i nemački ratni avioni poleteli su kao odgovor, dok nije jasno gde je dron pao. Poljska je takođe reagovala ranom mobilizacijom svojih aviona i privremenim zatvaranjem dva aerodroma na jugoistoku zemlje.

Kako se približava četvrta godišnjica početka ruske invazije velikih razmera sledećeg februara, Moskva i Kijev i dalje imaju suprotstavljene stavove o načinu okončanja rata. Ranije ovog meseca, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da se ruski uslovi za mirovni sporazum nisu promenili od kada ih je predsednik Putin izneo 2024. godine.