Islandski parlament je izglasao da se 29. avgusta održi referendum o početku pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, čime je podržan vladin dvostepeni plan koji bi potencijalno mogao dovesti do članstva u bloku od 27 zemalja kasnije tokom ove decenije.

Odluka dolazi u trenutku kada se Island ponovo politički približava evropskom putu, nakon što je Rejkjavik 2013. godine prekinuo pregovore o članstvu poslije četiri godine razgovora, kada je vlast preuzela evroskeptična vlada. Od tada su, prema istraživanjima javnog mnjenja, rastući troškovi života i rat u Ukrajini ponovo oživjeli interesovanje građana za pristupanje Uniji.

U parlamentu koji broji 63 poslanika, za održavanje referenduma glasala su 34 poslanika, osam ih je bilo protiv, 14 uzdržanih, dok je sedam bilo odsutno.

Plan predviđa da, ukoliko birači na referendumu podrže nastavak pregovora, konačni uslovi članstva moraju biti potvrđeni na još jednom, drugom referendumu. U suprotnom, negativan ishod glasanja bi u potpunosti okončao pokušaje ponovnog pokretanja pregovora, saopštila je vlada.

U javnosti postoji značajan nivo neodlučnosti među biračima, a mnogi od njih, kako se ocjenjuje, upravo kroz dvostepeni proces vide način da dobiju jasniju sliku o tome šta bi potencijalni sporazum sa EU zaista podrazumijevao.

Profesor političkih nauka sa Univerziteta Islanda Olafur Tordur Hardarson ističe da bi upravo ta grupa neodlučnih birača mogla biti ključna u odlučivanju, naglašavajući da značajan broj njih želi referendum kako bi se precizno sagledali uslovi mogućeg sporazuma.

„Veliki dio onih koji su neodlučni želi referendum kako bi se tačno vidjelo kakvi bi bili uslovi potencijalnog sporazuma“, rekao je on.

Ako bi Island ušao u Evropsku uniju, država od oko 400.000 stanovnika proširila bi domet Unije duboko u Sjeverni Atlantik, u geopolitičkom trenutku kada američki predsjednik Donald Trump nastoji da uspostavi kontrolu nad Grenlandom.

U tom kontekstu, Hardarson ocjenjuje da bi i simbolički efekat takvog proširenja bio značajan, bez obzira na veličinu zemlje.

– Iako je to veoma mala zemlja, stavljanje Islanda na mapu Evropske unije imalo bi neku vrstu simboličke prednosti – kazao je on.

S druge strane, ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir izjavila je za Rojters u martu da je optimistična da bi Island mogao da postane član EU već 2028. godine, uz napomenu da se očekuje da će ribarstvo i poljoprivreda biti najzahtjevnije tačke u pregovorima.