Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro trebalo bi danas da se pojavi pred američkim sudom u Njujorku, nakon što su ga američke snage zarobile tokom proteklog vikenda u operaciji koja je izazvala međunarodnu buru. Uz njega u pritvorskom centru u Bruklinu zadržana je i njegova supruga Silija Flores.

Hapšenje Madura američka administracija predstavlja kao sprovođenje zakona, pozivajući ga na odgovornost za krivične prijave podnete 2020. godine, u kojima je optužen za zaveru u okviru narkoterorizma. Zvaničnici Trampove administracije tvrde da su u pitanju ozbiljni kriminalni navodi, ali pravni stručnjaci širom sveta ocjenjuju da američka akcija nije imala zakonsku osnovu.

– Ova akcija je prekršila međunarodno pravo – naglasio je Tom Danenbaum, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Stanford, dodajući da ozbiljne pravne zamerke Madurovom režimu ne ukidaju potrebu za pravnom osnovom za upotrebu vojne sile. Sličnog stava je i Milena Sterio, profesorka prava na Državnom univerzitetu u Klivlendu, koja objašnjava da čak i ukoliko bi Maduro bio odgovoran za krijumčarenje droge, to ne predstavlja oružani napad i ne daje SAD pravo na vojnu intervenciju.

Donald Tramp, američki predsednik, nije isključio mogućnost nove vojne akcije ukoliko privremeno rukovodstvo Venecuele ne ispuni zahteve SAD. On je novinarima rekao da bi mogao da naredi napad ako Venecuela ne otvori naftnu industriju za strane investicije i ne zaustavi trgovinu drogom. Tramp je upozorio novu liderku Venecuele da bi mogla da „plati veoma veliku cenu ako ne uradi ono što je ispravno“.

Istovremeno, Tramp je izjavio da je za Venecuelu „promjena režima“ poželjnija od trenutnog stanja i da „ne može biti gore“. On je, takođe, u javnim obraćanjima naglasio da SAD „imaju kontrolu“ i da se bave rukovodstvom koje je upravo položilo zakletvu, misleći na Delsi Rodrigez, koja je postala vršilac dužnosti predsednika Venecuele.

Rodrigez je odmah formirala „komisiju na visokom nivou“ sa ciljem oslobađanja Madura i njegove supruge. Na čelu komisije će biti predsjednik parlamenta Horhe Rodrigez, a članovi su ministar spoljnih poslova Ivan Hil i ministar informisanja Fredi Nanjez.

Rodrigez, dosadašnja potpredsjednica sa podrškom Vrhovnog suda i vojske, danas u Parlamentu u Karakasu polaže zakletvu kao predsednica Venecuele. Ona je javno nazvala hapšenje Madura i Silije Flores „otmicom“ i istakla da Maduro ostaje legitimni lider. Takođe je ponudila SAD saradnju u okviru „zajedničkog razvoja“, naglašavajući potrebu za uravnoteženim i poštovanim međunarodnim odnosima i trajnom koegzistencijom naroda regiona.

– Pozivamo vladu SAD na saradnju sa nama u okviru međunarodnog prava i u cilju jačanja trajne koegzistencije zajednica – napisala je Rodrigez na društvenim mrežama. Prethodno je bila ministarka za naftu i važi za jednog od najpragmatičnijih venecuelanskih političara, a prema Trampu, spremna je na saradnju sa SAD. Ipak, ona je isprva opovrgla tvrdnju da je voljna da sarađuje, zadržavajući pomirljiv, ali oprezan ton prema Vašingtonu.

Tramp je, osim Venecuele, zapretio vojnom akcijom i Kolumbiji i Meksiku, ocenjujući da kubanski komunistički režim „izgleda kao da je spreman da padne“ sam od sebe. On je takođe ukazao na druge faktore, uključujući priliv venecuelanskih imigranata u SAD i odluku Karakasa da nacionalizuje američke naftne interese pre nekoliko decenija.

Sada legalnost američke akcije dolazi pod lupu Ujedinjenih nacija, ali se očekuje da Vašington neće snositi posledice zbog prava veta. Rusija, Kina i drugi saveznici Venecuele optužili su SAD za kršenje međunarodnog prava, dok su američki saveznici bili uzdržaniji. Evropski lideri uglavnom pozivaju na poštovanje međunarodnog prava, a francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je izjavio da SAD krše „princip neupotrebe sile, temelj međunarodnog prava“.

Američki ambasador pri UN, Majk Volc, pozvao se na član 51 Povelje UN, koji priznaje pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu u slučaju oružanog napada. Pravnici, poput Adila Haka sa Univerziteta Ratgers, međutim, tvrde da hapšenje šefa države koji obavlja zvanične funkcije, iako eventualno bez demokratskog legitimiteta, predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Evropske agencije i Rojters prenose da je Trampovo hapšenje Madura predstavljeno i kao borba protiv kriminala i narko-biznisa, pri čemu je američki predsednik naveo da se radi o osobi koja „sarađuje sa Kinom, Rusijom, Iranom i terorističkim grupama poput Hezbolaha“ i „preti da napadne svoje susede“.

Iako SAD tvrde da su postupile u skladu sa interesima nacionalne bezbednosti, međunarodni pravni stručnjaci naglašavaju da eksteritorijalna jurisdikcija i hapšenje državnika bez saglasnosti njegove zemlje nisu dozvoljeni, i da akcija predstavlja presedan sa potencijalno ozbiljnim implikacijama po međunarodno pravo.