Evropska unija planira da “na pozajmicu” obezbijedi Ukrajini do 210 milijardi eura, i svaka država članica pojedinačno će garantovati dio tog iznosa, prema dokumentima do kojih je došao Politiko. Njemačka bi, prema prijedlogu, bila najzaduženija, oko 51,3 milijarde eura; zatim Francuska sa 34 milijarde, Italija sa 25, a Španija sa 18,9 milijardi. Drugi članovi imaju umjerenije kvote, od Holandije sa 13,4 milijarde, do Kipra sa 366 miliona eura.

Predloženi paketi pomoći za Ukrajinu obuhvataju 115 milijardi eura za odbrambenu industriju u narednih pet godina, 50 milijardi za pokrivanje budžetskih potreba Kijeva te 45 milijardi za otplatu zajmova koje je Ukrajini prošle godine odobrila grupa G7 država. Sa budžetskim deficitom od 71,7 milijardi eura predstojeće godine, Ukrajina bi, ukoliko ne dobije ova sredstva, mogla biti primorana da od aprila smanji javnu potrošnju.

Inicijativa Evropske komisije (EK) da koristi zamrznutu rusku državnu imovinu kao garant za ovaj kredit, većinom sredstava pohranjene u depozitaru Euroclear u Briselu, naišla je na različite reakcije i među zemljama članicama i među evropskim zvaničnicima. Većina imovine, oko 185 milijardi eura, nalazi se “zapriječeno” u Euroclear-u, dok je ostatak raštrkan po bankovnim računima EU banaka.

Reakcije i stavovi iz EU: ko podržava, ko odbija

Na strani zagovornika plana, neke članice i zvaničnici pozdravljaju ideju kao način da se Rusija natjera da stvarno plati cijenu agresije, a Ukrajina dobije hitnu finansijsku pomoć. Među njima su: premijerka Danske Mette Frederiksen, koja je rekla da je ideja “prilično dobar put naprijed”, ali da je važno da se razriješe pravna pitanja. Njemački kancelar Friedrich Merz poručio je da taj novac treba koristiti, isključivo, za kupovinu vojne opreme, smatrajući da Evropa mora dramatično povećati troškove ruske agresije. Takođe, šefica Komisije, Ursula von der Leyen, tvrdila je da ovo nije konfiskacija imovine, već zaduživanje uz garancije; po njenim riječima, Ukrajina će zajam otplatiti ukoliko Rusija isplati reparacije. Još jedna evropska zvaničnica, šefica diplomatije iz Estonije Kaja Kallas, rekla je da zamrznuta imovina mora biti uzeta u obzir; prema njenim riječima, ako se ne iskoristi, finansiranje Ukrajine će pasti na poreske obaveznike EU.

Međutim, protivnici plana imaju ozbiljne zadrške. Na prvom mjestu ,Bart de Wever, premijer Belgije, čija zemlja drži najveći dio zamrznutih sredstava preko Euroclear-a. On je u pismu upućenom von der Leyen nazvao plan “fundamentalno pogrešnim”, saopštivši da taj potez nosi ozbiljne pravne i finansijske rizike za Belgiju i da bi mogao destabilizovati finansijska tržišta. Belgija zahtijeva da, ukoliko se plan i sprovede, rizici budu podijeljeni među svim članicama, uz obavezu za zajedničke, pravno-obavezujuće garancije.

Takođe, belgijski ministar spoljnih poslova Maxime Prévot naglasio je da smatra da je „reparacijski zajam“ najgora od opcija, jer nikada prije nije primijenjena; pozvao je da se pomoć Ukrajini obezbijedi standardnim putem, emitovanjem dugova na finansijskim tržištima, koji, prema njegovim riječima, nude predvidljivije i manje rizične uslove.

Neke članice, poput onih koje su već iskazale spremnost da daju garancije, poručuju da su svjesne zabrinutosti Belgije, ali da su spremne da „preuzmu rizik zajedno“. Jedan od zvaničnika iz Holandije, ministar spoljnih poslova te zemlje, rekao je da su sredstva „zaista, zaista važna“ za oporavak i podršku Ukrajine i da je nužno da Belgija ne ostane sama u tome. U pozadini je i spominjanje mogućnosti da zvanični dug bude podijeljen među svim članicama EU kao alternativa, što je, prema nekima, najmanje rizično rješenje.

Ako se plan prihvati, garantni iznosi po zemljama, u okvirima već navedenih 210 milijardi, su sljedeći: Njemačka 51,3 milijarde, Francuska 34, Italija 25, Španija 18,9, Holandija 13,4, Poljska 10,3, Belgija 7,2, Švedska 7,2, Austrija 5,5, Danska 4,9, Irska 4,5, Rumunija 4,4, Češka 3,7, Portugalija 3,3, Finska 3,2, Grčka 2,8, Mađarska 2,4, Slovačka 1,5, Bugarska 1,2, Hrvatska 1,1 milijardu, Litvanija 934 miliona, Slovenija 796 hiljada, Luksemburg 664, Letonija 469, Estonija 466 i Kipar 366 miliona eura.

Šta ovo znači za budućnost: dilema EU između finansijske podrške Ukrajini i zajedničke odgovornosti

S jedne strane, plan s „reparacijskim zajmom“ na bazi zamrznutih ruskih sredstava mogao bi biti efikasan način da EU pruži Ukrajini hitnu i značajnu finansijsku pomoć, bez dodatnog zaduživanja i uz simboličku cijenu za Moskvu. Takav potez bi, prema zagovornicima, pokazao da Rusija mora da plati za rat i razaranja, i mogao bi ojačati pregovaračku poziciju Kijeva.

S druge strane, protivnici upozoravaju da bi ovakav potez mogao negativno uticati na pravni i finansijski sistem EU, da bi sankcionisanje ruske imovine bez jedinstvenog dogovora moglo izazvati talas tužbi, destabilizovati finansijska tržišta i baciti teret rizika na pojedine države, posebno Belgiju.

Trenutno je jasno da, bez kompromisa i garancija, plan teško može da prođe. Zemlje članice EU moraju da se dogovore da podijele rizike, da obezbijede pravnu zaštitu i transparentan mehanizam garancija. U protivnom, EU bi, umjesto da Ukrajini pruži potrebnu pomoć, dodatno sebi stvorila problem i duboku političku i institucionalnu krizu.

U svakom slučaju, odluka će biti donijeta na predstojećem summitu EU. Ukrajina čeka, a Europa mora da odluči da li želi da se suoči sa rizikom da ostvari jasnu i čvrstu podršku, ili da se povuče pred strahom da sanira potencijalne posljedice.