Ima li iđe u svijet ovakvih peča? Ovako hrabrih ljudi, spremnih da sve vala daju, za svoje dobro! Lično. Ajde nađi čojeka po zapadu da se smije i državi suprotstavit? A nema, nego neke lunje što sva moguća pravila poštuju, što se boje vlasti i zakona, ka miševi zaziru!

Imaju i oni rođake na funkcije, no su tamo strašno nesložni, ne drže se zajedno. Ako što zgriješe, naprave kakvu korupciju ili divlju gradnju, nema im pomoći. Ne bi ti se tamo rođak okrenuo, više no li se ne valja. Vala pih. Ako nijesi za sebe i svoga prvo, ne moš kasnije, ni bit za druge. Nema ti toga kod njih, no su hladni i nikakvi. Prijatelj i rođak nekog funkcionera? Tamo ti to ništa ne znači. Svak se o svom poslu zabavio, a ti druže šta god oćeš.
E kako je kod nas lijepo. Vazda ti imamo svoje na neku funkciju, pa šta god treba, ima ko da završi. Da ti stane u zaštitu, da te izvuče iz kakve nevolje, bilo da si kriv ili ne. Nema takvih ljudi na daleko. Čuvamo ti jedni druge, od svakog đavola.

Ođe moš radit što ti volja. Samo da stisneš petlju, a nije teško, kad pešes, neđe odlučujućih, stoji iza tebe. Moš otić po zemlji, pa ko na divlji zapad, zabos zastavicu, da označiš što ti se sviđa, koje parče zemlje, i tvoje je. Ka da si u samoposlugu, pa biraš. Jes da ovo ne plaćaš, nego baciš nešto sitno, samo da imaju za kavu te službe. Odabranim, zna se koverta. Vazda galantni! Napraviš farmu, restoran, ma šta ti je srcu drago. A pogled, da ga biraš. Odma te nazovu strateškim investitorom, ovi rođaci, i lezi ljebu, da te jedem! Buni se nesposobni narod, krivo im što oni ništa ne znaju.

Isto tako, pokažeš hrabrost i znanje, pa bez i jednog papira, odeš i posadiš zgradu đe ti je fino. Prodaš je, pa nek se narod nosi posle i štrajkuje, kad krenu da je ruše. A znaš da će ih svakako puštit tu da žive, džaba pečati i zabrane, inspekcije i službe. Ne važi ni plan, no nek drugi donose! Jači si, pa nek laju.

Neko farmu, neko zgradu , a neko i grit prospe đe se njemu sviđa. Šta ga briga, pa nek se narod snalazi, ako im smeta. Službe i vlast, živi se ne smiju čut, dal zbog straha, il nekog prijatelja na položaju, možda neke koverte, ali i da se na glavu okrenu, ništa ti ne mogu. Ne śete se, ni makar inspekcije da pošalju, pa da te pretresu i kaznama naćeraju da to makneš. Jok. Možeš tužit nazad i razvlačit, dok se ne zaboravi. Posle nikom ništa.

Bitno ti je da su tvoji na vlast, makar u jedan trenutak, pa onda ćeraš sve tendere , ponude, dobro to iskoristiš. Da ne pričaju kako si budala pa se nisi snaša, kad se svaka šuša mogla snać!

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Stav" nijesu nužno i stavovi redakcije 24kroz7