Za nekih mjesec dana, đeca će nam u školi pisati sastav “Jesen u mom kraju”, koji se decenijama piše! Svake jeseni! A vele, kako smo kreativni i maštoviti, pa i na đecu to prenosimo. Za isto toliko, otprilike, počinju izbori po našoj državi.

Kod nas su ti vazda, neđe, neki izbori. Ključni, istorijski, odbrana volje, kako đe! Uvijek smo ti u kampanji, zasuti raznim sloganima sa tv ekrana, bilBodera, konferencija. I svi ti nešto obećavaju, svako malo.

Neki su odista ispunili očekivanja. Ma sva! E sad što njihova i naša očekivanja, nijesu ista, tu ništa ne moš. Mi ti baš ne razumijemo kako sistem funkcioniše, pa nam se čini sve bi to bolje mogli. Kako ne! Vazda smo i selektori, i treneri, i pjevači, ma u sve ti se razumijemo, i sve bi ljepše radili! Pa bi mogli i političari biti. A političar, i to vodeći, ne može bit svako. E tu treba više znanja, mangup da si. Onaj diplomatski, a ne uličar. Da si elokventan, da to što imaš reć, dobro zvuči! Ne da čitaš, što ti drugi napišu, i još da, ne daj Bože, ne znaš to lijepo ni pročitat. Ozbiljan da si, a ne da budeš klovn, i još da se smiješ sebi i narodu, kao lud na brašno, kad što zboriš. Istinu da pričaš, makar da te ne vataju u laž svaki dan! Da se paziš krupnih riječi i obećanja, a ne da posle dva dana, vide ljudi od toga ništa. A već o druženju sa odabranim ljudima, da se i ne govori. Ne moš vala momkovat sa te pozicije, bit pored svakakvih, ne u prolazu, već u porodičoj atmosferi. Urednost se dati podrazumijeva, no nekima bi se možda morala skrenut pažnja i na to. Svakavih je ljudi danas.

Ovaj naš vodeći ti sve to ima. Ni da smo ga birali, po tim kvalitetima, a ne samo po bilBoderima i kalkulatorima. Je li ispunio obećanja? Jeste! Ona koja je sebi dao, garant!!! Građanima? Nekako se razlikuje ishod, od obećanog i izmišljenog, pardon zamišljenog, ali to je tu neđe. Ma zamalo. Ne znam što bi sad ko? Tražit dlaku u jajetu, puštite se toga.

Sad ti se rešavaju goruća pitanja, po svakom gradu! Ada ne požari, no problemi. Mogli smo trpjet smeće, otpad, deponije, glib, pse lutalice po čitavoj zemlji. Mogli smo i bez bolnica, i dispanzera. Pretekosmo! Ali ne! Neće oni puštit da nam što fali. Evo mjesec dana, svi su ti se angažovali. Neka oni, no im i sva rodbina koju uposliše. Nije to, ko ono prije, partijsko zapošljavanje. Malo je drugačije. Sad ti prvo idu familija i rođaci, pa tek onda što partiji treba, ili kakvoj ustanovi! A vazda su tvoji, baš ko stvoreni i obučeni za sva radna mjesta! Normalno!

Raspisuju se tenderi, kažu sramotan je dispanzer u Nikšiću, pa da se renovira. Možda nijesmo dobro gledali, pa to ne viđesmo do sad. Ali bitno je te ima ko da vidi, umjesto nas, pa da popravi! Saniraju se deponije, ma u zadnji čas. Sve ti se sad završava, ili će završit dokumentaciju odma posle izbora.

Jes da im je trebalo neđe godina , a neđe četiri da se snađu i uđu u posao. Da ono, što se kaže, progledaju! Tako se potrefilo da je pred izbore. Nije to lako, ne poznajemo procedure. Ada i te procedure! Ne daju im radit za nas, no se to, vele, ne smije mijenjati. A što, znadi!

Treba se spremit za novu turu obećanja! Rekoše, može im se pisat i na mreže, sve vala želje i čestitke, pa će oni probrat, i smislit bolje no mi. Sad će oni to da čitaju! Neće odista slušat ove plaćenike sa društvenih mreža, i eko klanove, no nek im se skinu s vrata. Da je bilo do njih, ne bi ni imali ovakve vladajuće!

Tačno da te stid đe živiš, i ko se sve pita i pleka!!! Kad đe odeš ne pominji odakle si, bez onima što ti pasoš svakako vide. Samo da ti se rugaju!

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Stav" nijesu nužno i stavovi redakcije 24kroz7