Istorijski dan! Istorijska vlada! Sve nam je danas vala istorijsko! Da je istorija kakvo čeljade, već bi na aparate završilo, koliko ga danas izanđaše.

I śednica sa strogo ograničenim rokom trajanja, da na ovu vrućinu ne istekne i pokvari se.

I njeno vođenje od strane Dalaj Lame od Montenegra, koji odbrojava svaku stotinku izlaganja, po provjerenom principu dugogodišnjeg ‘koalicionog’ partnera, da čoče, što manje opozicija iznalazi mane ovoj novonastaloj većini. Prst na obaraču, i gasi li gasi. Ajde više, što se ima reći.

Ovoliko ljudi, pa da ne znaju što čine?! Znaju oni dobro, no mi to još ne razumijemo. Nijesmo sazreli, a ni opozicija nam.

Ne prepozna ova pogan od naroda, šta je sve za nas učinio Singapurćanin, dobre namjere i program koji obeća. Eto ga je isporučio, nije isti, ali liči. Baš mu vala liči. Dade nam teme koje nas mire, kapelice i ćirilice, red ekonomije, red ozbiljnosti, red rezolucija, red suživota. Pomirenje!!! Zluradi bi rekli, nikad manje nijesmo bili pomireni.

Pa i da sačuvamo ovaj stotinjak mladih što su još tu, da ne prebjegnu i oni neđe van, nego da im nađe posa’. Ako ne u Vladu, biće neđe. Ne valja ni to.

Direktorska fotelja mu ode na doboš?! Singapurćanska glava u torbi! Što će, kud će, mora se spašavati.

Ulećeše deefovci da pripomognu, kako njemu, tako i sebi, željni vlasti, ove i zvanične. Dubinsku su savladali. Pridruži se i novonastali prosrpsko-bošnjački pokret, da i oni dio kolača zakuče. Prifalilo benefita, pa da se ponovo upišu među dioničare.
Ada, po zaslugama, i po željama, da se svi namire.

Ponudiše masu ministarstava, da toliko ljudi uposle, bolje da nam rade. Pa da svaki detalj u državi rešavaju. Kažu ima ih više no u Kini! A što?? Neka ih, svi će oni dati doprinos, kako sebi, tako i svojim brojnim saradnicima. Mi ćemo tek doći na red. Dok se malo snađu.

Mi smo bre svetionik u Evropi, reče Singapurćanin, da nas više ne moraju tutorisati ka’ da smo đeca. Samo da ih ne ozračimo i oslijepimo, pa nas izgube iz vida.

Prihvatiše bukvalno onu orvelovsku satiru, te izmisliše mnoga ministarstva. Ministarastvo ljubavi za mučenje i ispiranje mozga, Ministarstvo mira da se bavi ratom, Ministarstvo obilja da se bavi glađu, Ministarstvo istine da se bavi propagandom… Mnoga novootkrivena ministarstva nijesu bez portfelja, već i bez fotelja.

A sve ima svoje. Ne znam što se neko buni, đe će toliko ljudi stati. Biće mjesta, navikli su oni da se gužvaju, i rade pod pritiskom. Padali su i u komu po kabinetima od silnog umora.

Samo đe će svita da se nagura, pomoćnici, sekretari, šetači pasa, dadilje i ostalo neophodno osoblje. Ništa, no da se i sala rekonstruiše, pa nek okače vala koju ikonu tamo da je ljepši ambijent. I da Milanče Pansa traži oprost prije svakog zasijedanja, što pogazi zakletvu nad onim bitnim SVETINJAMA, koje su toliko branili.

Lijepo li ih je viđeti danas, sa koliko ponosa i dignute glave śede u onim klupama. Jes’ da svako malo potajno gledaju na sat, u svog vođu Dalaj Lamu od Montenegra čekajući da odzvoni kraj, slava mu i milost.

Pa kažu ne vrijedi glava Singapurćanina??!! Ada vrijedi, kad se polomiše da je spašavaju, pregaziše zakletve, principe i državu. A mi, ko’ mi, vazda ludi, te ne vidimo što imamo, no bi ga izvezli.

Blago ovoj zemlji! Nikad bolja śednica, nikad ljepše većine, a nikad manje principa i dostojanstva.

Ma nije njih premnogo. Baš vala nije. Nego je nas malo.

Skoro da nas nema!

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Stav" nijesu nužno i stavovi redakcije 24kroz7