Bogata li smo zemlja, majko božija! Možemo priuštit sve, što drugima na pamet ne pada. Funkcioneri koji na vlast dopanu, prvo ti sve povoljnosti traže! Kočije, telefone, kancelarije, dodatke i prekovremene. Mjesta u odbore, dodatne funkcije. Još nijesu ni śeli u fotelju, već je spisak i raspored napravljen. Svakom svoje parče kolača. Partijsko! Niko nije na luksuz gadljiv, svoj lični. Drugi vala nek štede, nek plaćaju sve. Nek sami sebi pomognu, država mora funkcionere. To ti je normalno, prvo da se malo odomaćiš, pa tek onda da vidiš što treba radit, koje obećanje krenut da ispunjavaš. Sam da što predložiš, nijesi lud, no ka i svi ostali, malo nešto raduckaš. Više sebe gradiš, mangupom se praviš. Da vide svi kako si sposoban, ali ne za to mjesto, nego da te sve ovo zapalo. Baš tebe, od toliko ljudi. Onda je jasno da si poseban, ma pravi stručnjak!
A odista sposobni i vrli dođoše. Radili u mnoge svjetske firme, pa se čudi blesavi narod, kako makar kola ne zaradiše, no im ih mi kupujemo i sipamo, registrujemo i popravljamo! Imaju oni para, no od posla nijesu imali kad i o kolima da misle. Nemaju ni sad vremena, zato su im spremna vazda, i na raspolaganju, državna. Koliko službenih kočija imamo, dođe na sto ljudi po jedna. Onda smo i stručnjacima bogati. A oni ne idu pješke, đe to ima?! U te divlje i zaostale zemlje!! Ðe god se okreneš, oni rade. Neko u školu, u vrtić, neko u diskoteke i kafane. Ima ih te i na plaže rade po vas dan. Stalno su na nekom zadatku. Treba intervenisat kod vodećih da im i plate povećaju. Malo je ovo za toliko posla! Ko zna do kad će ih političke prilike držat tu, pa da makar što zakuče.
No lako je ovima sad, njih makar samo slika i snima radoznali narod, besposlen. Može bit, sadašnji pogriješe, te umorni, na koji stub nasrnu. Ali one prije su i ometali u radu, na kola im tijelom nasrtali. Dokona čeljad i dječije igre. Svaka ekipa, nosi svoje breme!
Proziva ih pogani narod kako im nikad dosta, no im je malo telefonirat i hranit se na naš račun, nego bi i džabe da se voze. A ne griješite se! Oni ni platu nemaju đe potrošit, no je slažu. Džaba nekom sve pare, kad od toliko posla i lične stvari mora obavljat u radno vrijeme.
Vele, provozaju socijalni budžet godišnje. Preče nam je vala njih da namirimo, no vrtiće i škole da pravimo. Sve se žalimo da je manje đece, pa kome da ih pravimo?! I u ove te postoje, nema ko ić. Bogami sve manje ima i zašta. Tako dobar sistem smo napravili, da je obrazovanje uzaludan rad. Treba sve to ukinut, pa napravit političke kampove. Za đecu i omladinu! Ako nijesi u kakvu partiju, džaba ti svo znanje, Harvardi i Oksvordi. No su cijenjenije političke diplome. Najbitnije je da su tvoji vlast, pa i da pređeš kod onih te jesu, ništa strašno.
U svemu smo jedinstveni, pa ti silu kočija imamo. Ove službene! Modernizovane, al pokvarismo im namjenu prevoznog sredstva! Sve vala pobrkamo. Pa umjesto kočijaša i putnika, vrlo često, samo ti se konji voze. Neki gladni, nikako ih najes.
Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Stav" nijesu nužno i stavovi redakcije 24kroz7
Komentariši