Koga briga što pola svijeta ratuje, dok ljudi ne znaju, kad će neko stisnut dugme zadnji put, što se planeta urotila protiv nas, pa nas napada vrućinama i poplavama?! Mi ti svoga posla gledamo, ođe se vala ništa ne śekiramo, mi ti imamo svoj pravac. Malo nas poremete ovi, te Mickeya u laž vataju, iz sata u sat, gnjave čojeka, ka da oni nikad ne lažu. Dobro je te ga to ne smeta pa nam sipa i dalje. Pare!

Nama su ti bitne druge teme. Ko će koji grad vodit, koja će nam elita sad doć i dat sve što je obećala. Tada smo im svi važni, svi se broje i trebaju. Nude vala sve što mogu. Ko god kakvu ideju ima, ma koliko luda bila, valjaće. Ima kod nas i ludih, pa za njih. Ako im se šta nemoguće učini, pa magija za to treba, neka ga. Ima onih te u bajke vjeruju. Otkud inspiracije, a rade dan noć? Pored mnogo posla, jedva nađu vremena da pojedu pešes porcija popeka, i utole žeđ rakijom. Domaćom, te su im ljudi na dar donijeli, da se mažu umorni, ne da piju. Ugrabe malo da trenu, no i tada rade. U snu im se javlja. Ada ne bijeli miševi, nego brda i doline. Što ih ne bi nama ponudili?! I snove i brda!

Eto počeše i Nikšić da gledaju. Do sad su planove pravili, malo izgled grada osvježili, pa im mandat u to prođe. E sad ti radovi predstoje, ašov u zemlju i paf paf. Ne može se ništa iznenada, da nas ne streknu, no sve treba natenane. Vele učiš na greškama, pa su pametno prvi mandat za učenje iskoristili. Tad je moglo bit i da neispravne mašine za rad kupiš, prospeš masu para da zatamniš grad, daš stotine hiljada, da ti smeće nose. Odabrani. Ma sve vala i što ne valja, probalo se. Neki kažu masa namještenih tendera, zato se i zapinje. Neka je, sad su se, može bit, namirili, pa će se i na građane okrenut. Valja dat drugu šansu. Para i vremena nam nikad nije falilo.

Prozlio se narod, ne naśeda više na sto eura da ga kupiš. No, čoče, oće mjesečno primanje, redovno. Ako ne može upas u kancelariju da radi, u Elektroprivredu, onda neće ništa. Sve stvaraju nova radna mjesta, posla da ga biraš, ali sile nema. Vazda smo bili lijeni i neradni, pa oćemo ljeba bez motike. Otuda i ova sila socijale te obećaše. Što će nam drugo, pun je budžet para, te vele makar da nama podijele, ne moramo mrdnut.

U svakoj se kategoriji davanja neko može nać. Da im oće panut na pamet, pa i onima koji kućne ljubimce imaju, daju neku crkavicu. Dvaes za ribice, tries za mačke,a za pašče pedeset. U dvanes mjesečnih rata! Očistio bi se grad od lutalica za dva dana. Svi bi po pešes paščadi udomili, da imaju za kavu i kladionicu.

Jes početak, al opet ostasmo zatečeni ponudom. Iznenađeni! I uvrijeđeni! Jel mi iz Nikšića manje vrijedimo od Podgoričana? Što to nama ne daju neko velje brdo? Imamo ga đe odista! Da i mi još jedan grad dobijemo, ka sav normalan svijet. Ostali se ne trebaju ljutit, da se proširimo. Kod nas bi imali dodatnu deponiju, da odlažu smeće, paščad, otrove i životinjski otpad.

Nama ti to ne smeta, ni u ovaj stari grad.

Bogami smo prezahtijevni. Čame u tami naselja te imamo, a ne nova da nam prave. Ništa li ne znamo, no smo mimo svijet. Drugi bačaju pare da se osvijetle, mi smo uspjeli da platimo mrak! Nije bio jeftin, al eto, i to smo probali!

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Stav" nijesu nužno i stavovi redakcije 24kroz7