Za mnoge ljude širom svijeta,, dan ne počinje bez šolje kafe. Ovaj mirisni napitak ima bogatu istoriju, ukorijenjenu kako u drevnim ritualima, tako i u savremenim pauzama za predah. I dok ga jedni konzumiraju iz navike, drugi iz uživanja, sve je više onih koji se pitaju — koliko kafe je previše i da li je kafa zaista dobra za naše zdravlje?

Legenda kaže da je etiopski pastir Kaldi prvi primijetio neobično ponašanje svojih koza nakon što su pasle crvene bobice sa jednog grma. Intrigiran, probao je plodove i osjetio talas energije. Tako počinje put kafe, koji je od Etiopije vodio kroz arapski svet, preko Osmanskog carstva, pa sve do evropskih salona i američkih kafeterija.

U Osmanskom carstvu, kafa je imala toliko značaja da je žena mogla tražiti razvod ako joj muž ne obezbijedi dnevnu dozu kafe. U Italiji, kafići su postali centri intelektualnih razgovora, dok su se u Beču pojavili prvi kafe-barovi sa kolačima i klasičnom muzikom. Danas, kafa je globalni fenomen — drugo najprodavanije legalno stimulativno sredstvo, odmah posle čaja.

Koliko kafe je dovoljno?
Prema preporukama Svjetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), zdrava odrasla osoba može bezbedno da unese do 400 miligrama kofeina dnevno — što odgovara otprilike 3 do 4 šolje filtrirane kafe. Za trudnice, ta granica se spušta na 200 mg dnevno.

Važno je napomenuti da količina kofeina varira u zavisnosti od vrste kafe, načina pripreme i veličine šolje. Espresso, na primer, ima više kofeina po zapremini, ali je manji u količini od filtrirane kafe.

Kafa i zdravlje: neprijatelj ili saveznik?
Višegodišnje studije pokazuju da umjerena konzumacija kafe može imati brojne koristi po zdravlje. Antioksidansi koje kafa sadrži mogu doprinijeti smanjenju rizika od hroničnih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, Parkinsonova bolest, pa čak i neke vrste karcinoma.

Takođe, kafa može poboljšati kognitivne funkcije, raspoloženje i fizičke performanse. Međutim, kod osoba osetljivih na kofein, ona može izazvati nesanicu, anksioznost i ubrzan rad srca. Zbog toga je ključno poznavati sopstvenu toleranciju i prilagoditi unos svojim potrebama.

Kultura ispijanja kafe
U Crnoj Gori i na Balkanu, kafa ima gotovo ritualni značaj. “Ajde na kafu” često znači mnogo više od samog napitka — to je poziv na razgovor, povjeravanje, rješavanje problema ili jednostavno uživanje u trenutku. Bilo da je reč o domaćoj, turskoj, espresu ili kapućinu, kafa se ne pije na brzinu — ona se degustira, uz društvo i priču.