Zemlje Zapadnog Balkana striktno su podijeljene između Zapada i Rusije, a nekada snažna podrška pridruživanju Evropskoj uniji sada je u opadanju, pokazalo je nedavno istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), prenosi Glas Amerike.

Rezultati ankete od februara do marta, koju je istraživačka grupa sa sjedištem u Vašingtonu sprovela u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji, dolaze u trenutku kada se region suočava sa ponovnim etničkim tenzijama usred usporavanja proširenja EU i porast proruskih osjećanja.

Istraživanje je pokazalo da velika većina u Albaniji i na Kosovu želi da njihove zemlje nedvosmisleno prate pro-EU i prozapadni kurs, dok je samo 10 odsto ispitanika u Srbiji dalo isti odgovor.

Većina anketiranih Srba je istakla da želi da Srbija ili održava veze sa Rusijom ili da vodi prorusku spoljnu politiku.

Anketa je pokazala da 39 odsto Bosanaca, 36 odsto Crnogoraca i 31 odsto Makedonaca podržava nedvosmisleno prozapadni kurs.

Sveukupno gledano, prozapadni trend u regionu je snažan, uz nekoliko značajnih izuzetaka, rekao je Pol Makarti, direktor Međunarodnog republikanskog instituta za Evropu.

– Srbija ide protiv ostalih pet zemalja u regionu; ona je više proruski orijentisana, krivi Zapad za sukob u Ukrajini, ima veoma nizak rejting za ulazak u Evropsku uniju- kaže Makrti.

Makarti je rekao da su prozapadne tendencije takođe omekšale u Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji, uprkos tome što su postale članice NATO-a, kao i u Bosni, gde je Turska zamijenila Sjedinjene Države kao ključnog saveznika bosanskih muslimana.

Protiv članstva u NATO su i Srbi: samo 3 odsto ispitanika u Srbiji reklo je da to podržava.

– Ljudi gube strpljenje sa čekanjem ulaska u Evropsku uniju. Dijelom se to objašnjava činjenicom da je Ukrajina pozvala i druge zemlje, dok u većini slučajeva zemlje Zapadnog Balkana čekaju više od dvije decenije u redu za ulazak u Evropsku uniju.  Podrška pristupanju EU počinje da mekša u onim zemljama u kojima je bila veoma, veoma jaka.- rekao je Makarti.

Međutim, anketa IRI-ja je pokazala da bi, sa izuzetkom Srbije, velika većina u pet balkanskih zemalja ipak glasala za ulazak u EU.

U Srbiji je 40 odsto ispitanika reklo da bi glasalo za članstvo u EU, dok bi 34 odsto glasalo protiv, a 17 odsto ne bi glasalo.

Makarti je rekao da anti-EU raspoloženje u Srbiji podstiče njena vlada, koja koristi medije da podstakne ljude da odustanu od nade u članstvo u EU i da “naglase odnose sa stranim autoritarnim akterima poput Rusije i Kine”.

Geopolitičke podjele Zapadnog Balkana bile su evidentne i u anketi o stavovima ispitanika prema ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Anketa je pokazala da 43 odsto Srba, 27 odsto Makedonaca i 25 odsto Crnogoraca krivi Zapad za rat između Rusije i Ukrajine.

Većina ispitanika u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji rekla je da su akcije Rusije u Ukrajini „donekle” ili „potpuno” neopravdane, što dijeli 37 odsto ispitanika u Srbiji.

Dugotrajna neslaganja i etnički sporovi nastavljaju da bacaju sijenku na zapadni Balkan više od tri decenije nakon što je raspad Jugoslavije doveo do krvavih ratova.

Osamdeset tri odsto Kosovara vidi Srbiju, koja odbacuje nezavisnost Kosova, kao prijetnju, dok 68 odsto Albanaca u Albaniji vidi Srbiju i Rusiju kao glavnu opasnost za svoju zemlju.

Većina na Kosovu i u Albaniji vidi SAD, koje su zaslužne za vođenje 78-dnevne intervencije NATO-a 1998-1999, kako bi se zaustavilo srpsko etničko čišćenje većine kosovskih Albanaca, kao ključnog saveznika svojih zemalja.

U Bosni se Turska smatra najvećim saveznikom, a Srbija najvećom prijetnjom, dok 34 odsto Makedonaca Srbiju vidi kao svog glavnog saveznika, dok se Bugarska, koja je blokirala ulazak Makedonije u EU, vidi kao glavni neprijatelj.

U Crnoj Gori, 32 odsto ispitanika u anketi IRI navelo je Srbiju kao najvažnijeg saveznika svoje zemlje, dok je 19 odsto navelo Sjedinjene Američke Države kao najveću prijetnju.

U Srbiji je 36 odsto ispitanika navelo SAD kao glavnu pretnju te zemlje i Rusiju kao njenog ključnog saveznika.