Završiše se i ovi istorijski izbori, za nas mnogo važni! Mini parlamentarni, za šes’ osoba! Ključni! Te viđesmo đe je ko, i kako koja partija stoji. Više pobjednika nije bivalo ni na Olimpijske igre. Svi su prvo mjesto zauzeli, okitiše se medaljama, te oborismo i nove rekorde za Ginisa. Kod nas ti niko, nikad nije izgubio!

Iz svake partije osmjesi, čestitke, gurkaju se i tapšu jedni drugima. Nazdravljaju šampanjcem iz Plantaža. Pobjednička bina, pjesma i graja. Dobismo desetinu okosnica buduće graCke vlasti! Svi oni će se pitati, i svi dati prvog čovjeka ili ženu grada. Osim najmnogoljudnije vlade, imaćemo i glavni grad sa desetak gradonačelnika. Ka i u sve razvijene zemlje!

Svi pali, a svi srećni i zadovoljni! Što će, trudili su se odista. I da nas uvesele kampanjama, i da nam svašta obećaju. Malo i da se posvađaju, ne bi li nam zabavnije bilo. Ali ne mo’š ti ovaj narod zadovoljit. Nikad svega nuđeno, ka ovaj put. Od igle do lokomotive, od ulica do grada. I opet niđe niko da im se okrene. Ni lijepe stvari više ne valja pričat. Neka su one i nemoguće, ali su lijepe.

Nauči neko narod da je bolje da ne izlaze, i da svoju građansku dužnost ne ispune. Vele tako će im doglavit. Dat im do znanja da su dosadili svi odreda. Da nam ni dobro činjet više ne valja, no oćemo još, i mimo toga. Što kažu ljeba preko pogače. E vala ih nagrdiše! Totalno ih oštetiše, pa umjesto manjih procenata, zakučiše više mandata no su brojali. Neki i sa bine sračunaše odma, da je deset ‘iljada više ili manje glasova, sve isto. To je tu neđe. Voli ih narod još, što je najbitnije. I sve im vjeruje.

Drugi tiho, ispod glasa dozivaju odmetnute partnere da se ne igraju sa svetinjom, čuvenom narodnom voljom. Dati je za njih narod glasao, a za sve druge vanzemaljci!? Ili je samo njihov narod, a ovih drugih nije? Možda je najbitniji jedan narod, a svi ostali nijesu ? Aj znadi, pogubiš se. Na koju god volju i narod mislili, sigurno je saglasan sa svim što čine. I baš im se sviđa kako se oni muka namučiše, da rade za njihovo dobro, ne svoje lično. Poslaničke plate im nikakve, posla preko glave, slobodne dane ili neke povoljnosti nemaju, ko sav normalan svijet. Ni službena vozila nijesu što su bila! Skupštinska hrana ka u narodnu kuhinju, tek da što mogu pojes’, da im šećer ne pane. Nije to lako, a sve za viši cilj. Žrtvuju se ljudi, pa zbog nas čame po kabineta, umjesto da su u Beogradu na vodi, po jahtama i luksuznim hotelima, ka mi! Ni malo lijepo!

Taman da uživaš u post izbornoj radosti i kombinatorikama, da se bahatiš po kladionica ko će sa kim, eto nama i šlag na torti. Popis. Pa ni da je neki praznik, ne bi nas ljepših poklona zapalo. Od dobra ne znaš više đe ćeš. Da se i mi prebrojimo!

No ne daju zloglasnici i žalosne sove, od medija. Sve se nekim sporednim stvarima bave. Glupostima. Odma serviraju, čoče, koliko je sve skupo. Kako nam je korpa izašla na dvije iljade. A neka je i na četiri! Vazda smo bili galantni! Neće niko krepat od gladi, no se ima toliko. Uz sva povećanja koja su nam obećali, biće ih te će i po dvije korpe uzimat, samo da se izdvoje i naprave važni. Ka kod nas! I ako ne moš, nek drugi misle da si pun, te onda to izgleda lijepo. I za nas, i za vlast.

Divno li je živjet ođe! Ne treba ti mnogo razmišljanja. Ima ko će to činjet za tebe, dovoljno je da se biljkom praviš, i ne boli te glava. Šta god kažu, dobro ti je. Nije ni skupo, isto smo u sred Evrope. Kud bi jeftinije na ovako parče zemlje. Treba da si ponosan što te zapalo da živiš tu, da ćutiš i nešto istrpiš, a ne da se žališ i iznalaziš stalno neke mane. A nebo niđe nije ovako plavo!

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Stav" nijesu nužno i stavovi redakcije 24kroz7